Srpski centar govorio o prilagođavanju na NBA, saradnji sa saigračima i mentalnoj pripremi za odlučujuće akcije
Nikola Jokić, centar Denver Nagetsa i jedan od najuspešnijih srpskih košarkaša u NBA ligi, podelio je svoja iskustva o razvoju karijere, izazovima sa kojima se suočavao po dolasku u najjaču ligu sveta i važnim trenucima koji su ga oblikovali kao igrača. U iskrenoj ispovesti, Jokić je govorio o periodu kada je shvatio da može da doprinese ekipi na visokom nivou.
“Kada sam dobijao minute u drugoj četvrtini, gde smo igrali dobro i ne da smo igrali dobro konstantno, nije bilo da je neko dao 30 da smo se izvukli, nego smo konstantno bili dobri, bili smo prepoznatljivi gde pravimo prednost. Tu sam shvatio da mogu da doprinesem ekipi da igra bolje i u tim nekim akcijama sam dobijao neke lopte i na terenu gde mogu da dam koš i da tražim drugu šansu”, istakao je Jokić. On je posebno naglasio značaj saradnje sa saigračima kao što su Geri Heris i Vil Barton tokom zajedničkih nastupa u drugoj petorci Denvera.
Jokić se osvrnuo i na trenutak kada je trener Majkl Meloun odlučio da ga premesti iz druge u prvu petorku nakon povrede Jusufa Nurkića. “Svi kažu da je Melounova odluka da pređem u prvu petorku gde se Nurkić tad povredio, probali smo i zajedno, ja sam tražio da budem rezerva i druga petorka. Onda je trener posle odlučio da zameni mene i Nurkića i od tad je tako. Neki ljudi kažu da su me pogurali iz menadžmenta, neko kaže da nije, ali nisam siguran”, rekao je Jokić.
Govoreći o prilagođavanju na NBA ligu, Jokić ističe brzinu igre i terminologiju kao najveće izazove. “Najveći problem mi je bio brzina kada sam došao i terminologija kada sam došao. Kada sam počeo da igram, imali smo razne igrače, Entoni Dejvis koji igra licem, može da šutne, dobar poenter… Imao si Dramonda i Monroa u Detroitu… Adamsa i Kantera u Oklahomi… Tauns koji je dolazio, Porzingis… Da se privikavam na te igrače, defanzivno sam se mnogo gubio”, objasnio je srpski centar.
Jokić je istakao koliko su fizički kontakti intenzivni u NBA ligi: “Ljudi ne shvataju to, braća su bila gledala plej-of, kako to puca, kontakti. Zubac i ja kada se sudarimo punom snagom sa po 130 kila i 210 centimetra, to sve puca.” Takođe je naveo koliko mu je bilo teško navikavanje na različite tipove protivnika kroz sezonu.
Na pitanje o mentalnoj pripremi za ključne momente utakmice, Jokić priznaje: “Deset sekundi do kraja, izvodimo loptu… ja zamišljam sve moguće scenarije. Šta ako izgubimo loptu, ne izvedemo… milion scenarija.” Ovakav pristup pokazuje njegovu sposobnost analize situacije na terenu čak i pod pritiskom.
Iskustva Nikole Jokića predstavljaju dragocen primer mladim sportistima kako upornost, rad na sebi i prilagođavanje novim uslovima mogu dovesti do vrhunskih rezultata na najvišem nivou svetske košarke.
