Iskusni trener otkrio detalje svoje karijere, stil igre Valensije i odnos sa igračima poput Marc Gasola
Pedro Martínez, trener košarkaškog kluba Valencia Basket, bio je gost treće epizode zvaničnog podcasta Evrolige gde je podelio iskustva iz dosadašnje karijere i osvrnuo se na specifičnosti rada u španskoj ACB ligi i Evroligi. Martínez, jedan od najcenjenijih evropskih trenera, istakao je da se prilikom formiranja tima više rukovodio potrebama ekipe nego dovođenjem velikih zvezda, što je, prema postignutim rezultatima, donelo uspeh Valensiji.
Tokom opširnog razgovora, Martínez je objasnio zašto se odlučio za prepoznatljiv stil igre koji privlači navijače Valensije ali i neutralne ljubitelje košarke: ‘Mi nismo izmislili ništa novo, samo smo više pažnje posvetili određenim segmentima igre. Ne želimo da budemo primer niti da sebi pripisujemo posebne zasluge.’ Posebno je naglasio važnost svakodnevnog rada i kontinuiteta: ‘Zadovoljan sam zbog svakodnevnog truda koji ulažemo. Klub ima ambiciju da se takmiči sa najboljima kako u ACB ligi tako i u Evroligi.’
Razgovor je dotakao i uticaj vlasnika kluba Juana Roiga na uspeh Valensije. Martínez je istakao njegovu posvećenost i strast prema košarci: ‘Pokušao sam da ga uverim da nije važno pobediti Real Madrid ili Barselonu sa 61:60 već da cilj treba da bude pobeda rezultatom 104:102. On želi da njegova investicija donese rezultate. Treba mu biti zahvalan jer nije reč samo o novcu – on zaista voli klub.’
Martínez je izdvojio i rad sa pojedinim igračima tokom svoje karijere, posebno Marc Gasola koga je trenirao godinu dana u Đironi: ‘Bio je neverovatan igrač – izuzetno takmičarski nastrojen i talentovan. Sećam se anegdote kada bi tražio od sudija da ne sviraju kako bi treninzi bili teži i pripremili nas bolje za utakmice.’
Na pitanje da li je ikada dobio ponudu od velikana kao što su Real Madrid ili Barselona ili drugih evroligaških timova visokog profila, Pedro Martínez iskreno odgovara: ‘Ne, nikada nisam imao takvu ponudu. Vrlo sam srećan što sam radio u Gran Canariji, Manresi, Baskoniji… Identifikovao sam se sa tim klubovima. Pravu priliku za napredak dobio sam u Valensiji. Nikada nisam imao osećaj da mi nešto nedostaje niti sam bio nezadovoljan prethodnim angažmanima.’
Martínez zaključuje porukom porodici o nomadskom načinu života trenera: ‘Uvek govorim deci i supruzi – mi smo kao plaćenici; stalno se selimo jer je ovaj posao takav. Nikada nisam bio u klubu razmišljajući da bi trebalo biti negde drugde. Imam ambiciju ali bez prevelike nestrpljivosti.’
