Fudbalski meč u Valensiji na trenutak skrenuo pažnju porodice iz Salamanake sa ratnih stradanja i gubitka brata Andresa
Fudbal je za mnoge ljude više od igre, a za porodicu Šemeljak iz Ukrajine postao je trenutni beg od surove stvarnosti rata. Tokom fudbalske utakmice na stadionu Ciutat de Valencia, članovi porodice Šemeljak, koji trenutno žive u Salamanki, pokušali su da pronađu trenutak radosti uprkos svakodnevnim vestima o tragedijama iz domovine.
Rat u Ukrajini traje bez prestanka i svakog dana odnosi nove živote. Porodica Šemeljak posebno je pogođena posledicama sukoba – otac porodice izgubio je brata Andresa pre manje od godinu dana na prvoj liniji fronta. Danas njegov sin, a Andresov bratanić, nastavlja da se bori za istu stvar zbog koje je Andres izgubio život. “Naše misli su stalno tamo. Ubili su mog brata Andresa. Bio je na prvoj liniji fronta, a sada njegov sin takođe ratuje i već je dvaput ranjen, ali kaže da mora biti tamo zbog svog oca koji je poginuo”, rekao je član porodice.
Predsednica Udruženja Ukrajinaca u Salamanki naglasila je želju za mirom, ali i potrebu da taj mir bude pravedan: “Želimo mir, ali pravedan mir za Ukrajinu. Mi branimo demokratiju”.
Porodica Šemeljak doputovala je u Valensiju kako bi uživala u fudbalu tokom 90 minuta, tražeći predah od svakodnevnog stresa i straha za svoje najbliže. Iako su njihovi favoriti izgubili utakmicu, članovi porodice ističu da poraz na terenu nije ni približno težak kao ono što doživljavaju građani Ukrajine svakoga dana usled rata.
Ova priča osvetljava kako sport može pružiti makar trenutni osećaj zajedništva i nade čak i onima koji prolaze kroz najteže životne izazove. Porodica Šemeljak i dalje prati situaciju u domovini sa strepnjom, ali ne gubi veru da će doći dan kada će moći da osete pravi mir.
