Bivši igrači i sportski radnici okupljeni oko inicijative zahtevaju hitne promene u FK Partizan, uz oštre kritike na račun Rasima Ljajića i Danka Lazovića.
Apel za spas Partizana ponovo je pokrenuo pitanje odgovornosti u FK Partizan, zahtevajući ostavke celokupnog rukovodstva. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se u Srbiji dešavaju značajne promene, a Partizan je, uprkos vezanim pobedama pod vođstvom Aleksandra Stanojevića, i dalje u centru pažnje zbog upravljačkih problema. Prema saopštenju, apel ističe da klub ne sme ostati zarobljen u sistemu neodgovornosti, političkih uticaja i ličnih interesa.
Detalji apela i kritike na račun rukovodstva
U saopštenju se navodi da je aktuelno rukovodstvo došlo na čelo Partizana pod spornim okolnostima, koje su, prema mišljenju potpisnika, bile nedemokratske i protivne Statutu kluba i Zakonu o sportu Republike Srbije. Posebno se ističe da je prethodni Statut propisivao jasnu proceduru izbora Skupštine, dok je privremeni organ, kako tvrde, prekoračio svoja ovlašćenja. Kao rezultat, ostaje sumnja da je rukovodstvo kreiralo pravila prema kojima je samo sebe izabralo.
Kritike na račun Rasima Ljajića i Danka Lazovića
Rasim Ljajić, aktuelni predsednik kluba, našao se u centru kritika zbog navodnog kršenja Zakona o sportu, koji zabranjuje članovima uprave sportskih organizacija da istovremeno obavljaju funkcije u političkim strankama. Apel navodi da je Ljajić svoju stranačku funkciju zamrznuo, ali da je ostavku na mesto predsednika Socijaldemokratske partije Srbije podneo tek u julu 2026. godine, dok je njegovo ime i dalje figuriralo kao potpisnika finansijskog izveštaja stranke za 2025. godinu. Takođe, kritikuje se njegovo učešće u stranačkim i vašarskim događajima u vreme kada je Partizan bio u rezultatskoj krizi. Danko Lazović, generalni direktor, takođe je meta kritika zbog obrazovanja. Apel ističe da je iz Statuta uklonjena odredba o posebnim uslovima za izbor generalnog direktora, što je omogućilo Lazoviću, koji ima završenu srednju školu i UEFA kurs, da preuzme ovu funkciju. U saopštenju se navodi: „Neprihvatljivo je prilagođavati pravila pojedincima. Zalažemo se za ljude čije obrazovanje, stručnost i profesionalni kredibilitet odgovaraju odgovornosti koju preuzimaju.“
Finansijska pitanja i stanje omladinske škole
Apel za spas Partizana posebno ističe finansijsku konsolidaciju kluba, ali naglašava da je država Srbija obezbedila oko 20 miliona evra pomoći, uključujući sponzorske ugovore. „Primiti 20 miliona evra pomoći nije isto što i zaraditi 20 miliona evra sopstvenim poslovanjem. Finansijska konsolidacija znači stvoriti održiv klub, a ne zavisiti od države“, navodi se u saopštenju. Pored toga, kritikuje se i zanemarivanje omladinske škole, koja je decenijama bila temelj razvoja Partizana. Umesto sistematskog uvođenja mladih igrača, angažuju se strani fudbaleri, što otvara pitanja o transferima i menadžerskim agencijama.
Zaključak i zahtevi apela za spas Partizana
Na kraju, Apel za spas Partizana ističe da je Skupštinu i rukovodstvo kluba postavila bivša vlast, što smatraju kršenjem Statuta i zakona Republike Srbije. „Partizan nije ničija privatna svojina, politički plen niti prostor za ostvarivanje pojedinačnih interesa. Partizan pripada generacijama koje su ga stvarale i navijačima koji su uz njega ostali i u najtežim trenucima“, stoji u saopštenju. Zbog toga, apel ponavlja zahtev da celokupno rukovodstvo FK Partizan podnese neopozive ostavke i da klub dobije legitimne institucije, obrazovane i stručne ljude, kao i jasnu sportsku strategiju i odgovorno upravljanje.
