Nekadašnji fudbaler Partizana Simon Vukčević, jedini igrač sa brojem 1 koji nije bio golman, danas se bavi vinogradarstvom i šalje snažnu poruku mladima.
Simon Vukčević ostao je upamćen u Partizanu kao jedini igrač koji je nosio broj 1 na dresu, a da nije bio golman. Njegova karijera u crno-belom dresu trajala je od 2003. do 2006. godine, tokom koje je upisao 52 nastupa i postigao 13 golova. Ova zanimljivost, da je kao vezista poneo broj 1, izdvojila ga je u istoriji kluba i ostala zabeležena među navijačima.
Karijera Simona Vukčevića i broj 1 u Partizanu
Vukčević je, osim što je bio jedini igrač Partizana sa brojem 1 koji nije bio golman, ostavio trag i u inostranstvu. Nakon odlaska iz Partizana, nastupao je za ruski Saturn, portugalski Sporting iz Lisabona, engleski Blackburn Rovers, ukrajinski Karpaty, novosadsku Vojvodinu, grčki Levadijakos, kiparski Enosis i portugalski Chaves. Karijeru je završio u podgoričkoj Budućnosti. Takođe, igrao je za reprezentaciju Srbije i Crne Gore, a kasnije i za Crnu Goru, postigavši ukupno pet golova u nacionalnom dresu.
Život posle fudbala: vinogradarstvo i poruka mladima
Po završetku fudbalske karijere, Simon Vukčević se povukao iz sportskih dešavanja i posvetio vinogradarstvu. U razgovoru za crnogorsku televiziju, istakao je da mu fudbal ne nedostaje i da je svesno izabrao novi put. „Ne, apsolutno. Ja sam i težio ka tome. Prošao sam, video sam, hvala svakome, ali previše se lako čovek u svemu tome izgubi. Sva ta slava, novac, okruženje. Ne znate ko vam je prijatelj, ko zbog čega dolazi. Pričam o svom ličnom iskustvu naravno. Neko će da uživa u tome. Ceo život sam se pitao, šta je svrha života. Slava, pare, karijera, golovi? Ne znam ja, automobili, nemoguće…“, rekao je Vukčević.
Poruka mladima i pogled na savremeno društvo
Osim toga, Vukčević je uputio snažnu poruku mladima o vrednostima i izazovima današnjeg društva. „Prvi problem je od svega što deca od početka imaju sve. Hoće ovaj telefon, igrice, on samo traži. Šta će on da se pomuči? Dođe tamo, nema nikakvu fizičku aktivnost. Kumiš ga tamo da potrči, on odreaguje ne znam ni ja kako. Kad mu uzmeš telefon, energija, nema je. Dođe na teren, on ne zna šta će. Malo ga neko udari, on plače. Nije to život. Jak si samo ako se uradiš, padneš, pa ustaneš i ideš tako napreduješ i stičeš iskustvo. Samo čekaš drugog da ti sve završi“, istakao je Vukčević.
Nasleđe i uticaj Simona Vukčevića
Na kraju, priča o Simonu Vukčeviću ostaje primer kako sportisti mogu pronaći novi smisao i zadovoljstvo van terena. Njegov put od fudbalskog terena do vinograda, kao i poruke koje šalje mladima, pokazuju koliko je važno pronaći ličnu svrhu i ostati dosledan sebi. Ova zanimljivost iz istorije Partizana i životna priča Vukčevića i dalje inspirišu ljubitelje fudbala i širu javnost.
