Ailton je 2006. godine stigao u Crvenu zvezdu, odigrao 13 utakmica i postigao četiri gola, ali nije ostavio očekivani trag.
Ailton, bivši brazilski fudbaler, ostao je upamćen po svom dolasku u Crvenu zvezdu 2006. godine. Njegov transfer izazvao je veliku pažnju zbog prethodnog uspeha u nemačkom Verderu, ali i zbog specifičnih navika koje su ga pratile tokom boravka na Marakani. Iako je Ailton odigrao 13 utakmica i postigao četiri gola za crveno-bele, njegov doprinos nije ispunio očekivanja navijača i stručnog štaba.
Ailtonove navike i prilagođavanje u Beogradu
Tokom boravka u Beogradu, Ailton je bio poznat po višku kilograma, što je bio jedan od razloga zbog kojih nije uspeo da se nametne u Crvenoj zvezdi. Pre svega, njegovo prilagođavanje novoj sredini bilo je otežano, kako zbog jezika, tako i zbog svakodnevnih navika. Fabio Da Silva, tadašnji saigrač, otkrio je zanimljivu anegdotu u podkastu Mozzart „2X45“: „Malo više voli da jede i mnogo ljudi misli da on kao voli da ide u noćni život – to nije istina. On samo više voli da jede i ponekad ja izađem, on me zove i kaže: ‘Fabio, donesi mi neki big mek i tako dalje. Big mek i koca zero.'“ Ova izjava osvetljava deo svakodnevice Ailtona u Beogradu i pokazuje kako su njegove navike uticale na profesionalni angažman.
Jezik i komunikacija u timu
Osim toga, Ailton je imao poteškoća sa komunikacijom u timu. Fabio Da Silva je istakao da je Ailton govorio samo portugalski i nemački, dok nije znao ni srpski ni engleski. Zbog toga je Fabio često bio prevodilac između Ailtona i tadašnjeg trenera Dušana Bajevića. „Tada je bio trener Bajević, ja sam svaki dan, iako nekad nisam trenirao zbog virusa i tako, uvek sam bio na terenu da njemu prevodim kada trener nešto treba da kaže“, rekao je Da Silva. Ova situacija dodatno je otežavala integraciju Ailtona u ekipu i uticala na njegov učinak na terenu.
Očekivanja i ostavština u Crvenoj zvezdi
Iako je Ailton bio veliko ime u nemačkom fudbalu, u Crvenoj zvezdi nije uspeo da ostavi značajan trag. Klub i navijači su očekivali više od napadača sa takvim renomeom, ali su na kraju ostali razočarani njegovim učinkom. Ipak, Ailtonov boravak u Beogradu ostao je upamćen po anegdotama i specifičnim detaljima iz svakodnevnog života, što ga i danas čini zanimljivom figurom u istoriji kluba. Na kraju, njegov primer pokazuje koliko su prilagođavanje i komunikacija važni za uspeh stranih fudbalera u srpskim klubovima.
