Nekadašnji defanzivac Katanije, Palerma, Monce i Empolija suočava se sa finansijskim problemima, ali ne odustaje od fudbala i planira trenersku karijeru
Đuzepe Beluši, bivši italijanski fudbaler poznat po više od 130 utakmica u Seriji A i igranju za timove poput Katanije, Palerma, Monce i Empolija, danas vodi potpuno drugačiji život van profesionalnog fudbala. Umesto reflektora velikih stadiona kao što su “San Siro” ili “Olimpiko”, Beluši se sada može sresti u restoranu u regiji Marke gde radi kao konobar.
“Radim kao konobar. Subotom popodne igram za Monćeli u šestoj ligi, a odmah posle toga počinjem smenu. U restoranu sam i nedeljom, i za ručak i za večeru. Dotakao sam dno. Suočavam se sa teškom finansijskom situacijom, ali se ne predajem”, izjavio je Beluši govoreći o svom sadašnjem životu.
Iako je tokom profesionalne karijere zaradio milionske iznose, loše odluke i poverenje pogrešnim ljudima dovele su ga do ivice egzistencije. “Kriv sam samo ja. Da mogu da se vratim kroz vreme, donosio bih drugačije odluke. Verovao sam pogrešnim ljudima. Uvek sam bio iskren sa svima – saigračima, trenerima, predsednicima. Neki to nisu tolerisali. Sada kada sam u problemu, svi okreću glavu od mene”, ističe nekadašnji defanzivac.
Beluši je deo karijere proveo pod vođstvom Siniše Mihajlovića u Kataniji o kojem ima samo reči hvale: “Imam prelepe uspomene na Sinišu. Uspeli smo da izborimo opstanak koji je bio ravan čudu, a to je mogao samo trener sa takvom harizmom. Uvek mi je govorio: ‘Vidim u tebi istu onu glad koju sam ja imao.’ Bio je fantastična osoba, osećali ste tu njegovu urođenu sposobnost da savlada svaku prepreku.”
Tokom bogate karijere Beluši je često igrao protiv najvećih fudbalskih imena: “Čuvao sam Totija, Iguaina, Sedorfa… Jednom sam čak ukrao loptu Ronaldinju! Bio sam oštar, impulsivan. Sećam se derbija protiv Palerma 2013. godine – napravio sam grešku, Iličić je izjednačio u 94. minutu i nastao je opšti haos. Bila je to prava ‘Royal Rumble’ tuča na terenu – nas dvojica smo dobili po tri meča suspenzije”, priseća se Beluši.
Posebno pamti period u Monci pod vođstvom Silvija Berluskonija: “Bilo je to sjajno iskustvo. Predsednik Berluskoni bi svratio svakog petka pre utakmice da nas pozdravi. Sećam se božićnih večera u njegovoj vili u Arkoreu – pričao nam je viceve i ludo smo se zabavljali. Tu su bili i Baloteli i Boateng – ozbiljna ekipa.”
Uprkos trenutnim teškoćama i radu kao konobar kako bi obezbedio egzistenciju za sebe i porodicu, Đuzepe Beluši ne gubi vezu sa fudbalom i ima jasne planove za budućnost: “Fudbal je moj život. Želim da završim školu za trenera. Učiću mlade igrače da ne prave iste greške koje sam ja napravio. Fudbal me je spasao gladi i ulice kada sam bio dete, a sada se ponovo borim iz početka”, zaključuje iskusni defanzivac.
