Samo Fabio Grosso i Daniele De Rossi vode klubove na najvišem nivou, dok su velike legende iz 2006. ostale u senci
Italija, zemlja fudbalske tradicije i četvorostruki svetski prvak, suočava se sa ozbiljnim problemima u razvoju trenerskog kadra, a posebno je pod lupom generacija igrača koja je donela naslov svetskog prvaka 2006. godine u Nemačkoj. Iako su mnogi od tih fudbalera nakon završetka karijere krenuli putem trenerskog poziva, samo retki su ostvarili značajnije rezultate na najvišem nivou.
Prema zvaničnim podacima, čak 17 od ukupno 23 člana šampionske ekipe Marcella Lippija poseduje UEFA licencu za rad u profesionalnom fudbalu. Međutim, danas su samo Fabio Grosso (Sassuolo) i Daniele De Rossi (Genoa) treneri timova u Seriji A. Fabio Cannavaro će biti na Svetskom prvenstvu kao selektor Uzbekistana, dok Vincenzo Montella vodi reprezentaciju Turske, a Carlo Ancelotti preuzeo je Brazil. Filippo Inzaghi drži Palermo u zoni plej-ofa za ulazak u Seriju A i prošle sezone je Pisom izborio plasman u najviši rang, dok je Alessandro Nesta otpušten iz Monze nakon ispadanja u Seriju B.
Ostali članovi zlatne generacije iz 2006. ostali su daleko od klupa najvišeg ranga. Andrea Pirlo trenutno vodi United iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Andrea Barzagli je pomoćni trener italijanske U21 reprezentacije, a Massimo Oddo vodi Milan Futuro. Marco Amelia radi u Sondriju (Serie D), dok Mauro Camoranesi obavlja funkciju trenera Anorthosisa sa Kipra. Luca Toni nije ni ulazio u trenerske vode.
Pitanje razvoja trenera kroz italijanski sistem nižih kategorija aktuelizovano je nakon nove neuspešne kampanje „azura“. Ove nedelje ponovo se pominje projekat Roberta Baggia iz 2011. godine o reformi italijanskog fudbala, sa posebnim akcentom na modernizaciju edukacije trenera i omladinskog pogona. Baggio je tada istakao: „Nisam mogao da obavljam funkciju koja mi je poverena i nisam mogao da nastavim“, čime je ukazao na prepreke unutar sistema.
Nakon što Italija nije uspela da izbori plasman na treće uzastopno Svetsko prvenstvo, ponovo se spekuliše o imenima koja bi mogla preuzeti reprezentaciju – Roberto Mancini, Antonio Conte i Massimiliano Allegri predstavljaju iskusne trenere „stare garde“. Prema navodima medija, idealan scenario bio bi angažman Pepa Guardiole na klupi Italije.
Kadar svetskih šampiona iz Nemačke tako ostaje simbol generacije koja nije uspela da napravi veliki prodor među elitnim trenerima uprkos ogromnom igračkom iskustvu. Istovremeno, uzlaznom putanjom idu mladi strani stručnjaci poput Cesc Fàbregasa (Como) ili Carlosa Cueste (Parma), što dodatno ukazuje na duboki strukturni problem italijanskog fudbala.
