Rezultati italijanskih omladinskih selekcija impresivni, ali mladi talenti teško dolaze do šanse u Seriji A zbog sistemskih problema
Fudbalska reprezentacija Italije doživela je treći uzastopni neuspeh u plasmanu na Svetsko prvenstvo, nakon što je odlučujući penal koji je Bajraktarević izveo protiv Đanluiđija Donarume označio još jedan krah ‘Azzurra’. Ovaj neuspeh izazvao je duboku nacionalnu debatu o uzrocima krize i mogućim reformama koje bi vratile sjaj italijanskom fudbalu. Prema podacima iz izveštaja koji je objavio bivši predsednik Fudbalskog saveza Italije (FIGC) Gabrijele Gravina, čak 67,9% fudbalera u Seriji A su stranci, dok su igrači mlađi od 21 godine zauzeli svega 1,9% ukupnih minuta na terenu.
Gravina je u svom izveštaju naglasio da se problemi ne mogu rešiti jednostavnim rešenjima. Istakao je da je identifikacija jednog ‘krivca’ – bilo da je reč o predsedniku Saveza ili trenerima mlađih kategorija – površna i neefikasna strategija. U poslednjim izborima Gravina je reizabran sa čak 98,68% glasova, što dodatno ukazuje na kompleksnost situacije i kolektivnu odgovornost svih aktera. Dokument koji je trebalo da bude predstavljen vladi sadržao je niz alarmantnih podataka o stanju italijanskog fudbala – od spore igre i taktičke ukočenosti do drastičnog manjka igrača spremnih za igru „jedan na jedan“.
Statistika pokazuje da se u Seriji A najmanje dribla u odnosu na pet najjačih evropskih liga. Od prvih sto igrača po broju driblinga u Evropi, samo osam dolazi iz Italije – a najbolje plasirani među njima, Palestra, nalazi se tek na 56. mestu. U Španiji ih ima trideset, u Francuskoj dvadeset sedam, a u Engleskoj dvadeset. Aleksio Liši, italijanski stručnjak i trener Osasune, istakao je da dominacija sistema 1-3-5-2 gotovo eliminiše krilne igrače i pojedince koji preuzimaju odgovornost u napadu.
Kada su u pitanju mlađe selekcije Italije rezultati su impresivni: vicešampioni sveta za igrače do 20 godina (2023), polufinalisti U17 Evropskog prvenstva ove godine, te šampioni Evrope do 19 (2023) i do 17 godina (2024). Ipak, problem nastaje kada talentovani mladi fudbaleri ne uspevaju da preskoče prepreke između omladinskog sektora i seniorske konkurencije. Primer Matije Liberalija najbolje ilustruje ovu situaciju – nakon što je bio zvezda Evropskog prvenstva za igrače do 19 godina prošle sezone i debitovao za Milan pod vođstvom Paula Fonseke, završio je između filijale Milan Futuro (druga liga) i klupe prvog tima pre nego što je ove godine otišao na pozajmicu u Katancaro (Serija B) kako bi dobio priliku za igru.
Druga struja stručnjaka tvrdi da nije reč o nedostatku poverenja već o nedostatku individualnog talenta među mladim igračima. Tvrde da Italija dominira na omladinskim turnirima zahvaljujući vrhunskoj organizaciji i metodologiji trenera kao što su Karmine Nunziata, Alberiko Bolini, Bernardo Favo i Danijele Franćeskini od 2018. godine.
Zabrinjavajuće podatke potvrđuje još jedan trend: sve više mladih talenata odlučuje se za inostranstvo kako bi nastavili razvoj karijere. Na utakmici Italije do 19 godina protiv Turske prošle nedelje čak pet startera igralo je van granica Italije – Inasio i Ređani u Borusiji Dortmund (gde su već debitovali), Koletta u Benfiki, Mantini u Grashopersu i Natalijen u PSV-u (pozajmljen iz Bajer Leverkuzena).
Ukoliko sistem ne reaguje brzim reformama koje bi omogućile mladim igračima više prostora među seniorima Serije A, postoji realna opasnost da će najtalentovaniji nastaviti tražiti afirmaciju van zemlje. Ova situacija jasno ilustruje duboku krizu italijanskog fudbala koju potvrđuju podaci o broju stranaca u ligi, slaboj zastupljenosti domaćih mladih igrača i lošim rezultatima seniorske reprezentacije na međunarodnoj sceni.
