Arturo iz Meksika tri sata čekao Veljka Paunovića u Toluki i uputio emotivnu poruku Fudbalskom savezu Srbije
Fudbalska reprezentacija Srbije odigrala je poslednju utakmicu u sezoni na stadionu u Toluki, neposredno pred početak Svetskog prvenstva na kojem neće učestvovati. Duel protiv Meksika poslužio je domaćinu kao priprema za predstojeći Mundijal, koji će otvoriti za sedam dana utakmicom protiv Južne Afrike. Posle razočaravajućeg poraza od Zelenortskih Ostrva u Lisabonu (3:0), srpski nacionalni tim dobio je priliku da se iskupi i popravi utisak pred naredni ciklus Lige nacija koji startuje u septembru.
Poseban pritisak bio je na selektoru Veljku Paunoviću, koji se vratio na mesto gde je ostavio dubok trag tokom rada sa Čivas Gvadalaharom i Tigresom. U periodima od 2022. do 2023. i od 2024. do 2025. godine, Paunović je vodio pomenute meksičke klubove i stekao mnogobrojne simpatizere među navijačima.
Jedan od njih, Arturo iz Meksika, izdvojio se svojim gestom – čekao je čak tri sata ispred stadiona kako bi upoznao Veljka Paunovića i zahvalio mu lično na svemu što je uradio za njegov omiljeni klub. Nakon susreta, Arturo se obratio ljudima iz Fudbalskog saveza Srbije emotivnom porukom: „Hvala vam što ste mi pomogli da budem deo ovog sna. Bog vas blagoslovio i hvala vam što ste pokazali toplinu i srdačnost srpskog naroda. Hvala od srca.“
Arturo je istakao da posebno poštuje svakoga ko dolazi da doprinese Čivasu iz Gvadalahare, a o Veljku Paunoviću ima samo reči divljenja: „Pre svega zbog njegovih ljudskih kvaliteta, koje sam imao priliku lično da potvrdim kroz srdačnost sa kojom me je primio. Takođe mu se divim jer je uspeo da moj tim dovede do dramatičnog finala protiv Tigresa, nakon što je u plej-ofu utišao našeg najvećeg rivala u ligi, Klub Ameriku, u utakmici koja će zauvek ostati upisana u istoriju.“
Navijača iz Meksika posebno su inspirisale reči koje je Paunović izgovorio tokom jedne konferencije za medije: „Na jednoj konferenciji za medije rekao je da on ‘bira da veruje’. Mislim da nam svima ponekad nedostaje malo te filozofije u svakodnevnom životu.“
Još jedan detalj koji Arturo pamti bio je trenutak kada je Veljko Paunović na konferenciju za medije doveo dečaka Pepa, koji boluje od teške bolesti: „Takvi detalji pokazuju veličinu Veljka kao čoveka, ali i veličinu cele srpske zajednice, kako u Meksiku tako i van njega.“
Zbog svega toga Arturo zaključuje: „Imam ogromno poštovanje prema Veljku, Srbiji i srpskom narodu.“ Utisci navijača poput Artura svedoče o tome koliko sportski rezultati mogu biti nadmašeni ljudskom toplinom i gestovima van terena.
