Pet najvećih liga predvodi tržište sa više od polovine ukupnih prihoda, ali gubici i dalje rastu, upozorava izveštaj Deloittea
Evropski fudbal je u sezoni 2024/25 zabeležio istorijski finansijski rezultat, prvi put premašivši granicu od 40 milijardi evra prihoda, pokazuje najnoviji, 35. godišnji Izveštaj o fudbalskim finansijama konsultantske kuće Deloitte. Ukupni prihodi na kontinentalnom nivou dostigli su 40,2 milijarde evra, što predstavlja rast od šest procenata u odnosu na prošlogodišnjih 38 milijardi. Međutim, uprkos rekordnim ciframa i potvrdi dominantne pozicije evropskog fudbala kao globalne industrije zabave, izveštaj ističe da se tempo rasta usporava i da postoje znaci zasićenja tržišta.
Pet najjačih evropskih liga — Premijer liga Engleske, Bundesliga Nemačke, LaLiga Španije, Serija A Italije i Liga 1 Francuske — generisale su zajednički prihod od 21,6 milijardi evra, što čini više od polovine ukupnog evropskog tržišta. Premijer liga ostaje najbogatija liga sa ukupnim prometom od 6,8 milijardi funti (osam procenata više u odnosu na prethodnu sezonu), a očekuje se da će u sezoni 2025/26 ta cifra preći sedam milijardi zahvaljujući novim ugovorima o televizijskim pravima i uspehu engleskih klubova u evropskim finalima. Prihodi od komercijalizacije porasli su za trinaest procenata na 2,4 milijarde funti, dok su prihodi sa utakmica prvi put prešli milijardu funti.
Ipak, veliki rast nije doneo proporcionalan profit. Engleski klubovi su pre oporezivanja ostvarili gubitak od čak 948 miliona funti u sezoni 2024/25 (u poređenju sa „samo“ 135 miliona prethodne godine), što ukazuje da veći promet ne znači automatski i veću dobit. Bundesliga je ostvarila istorijski rezultat prelaskom granice od četiri milijarde evra zahvaljujući boljim komercijalnim i TV ugovorima. LaLiga je porasla devet procenata do ukupno 4,1 milijardu evra — uz napomenu da Real Madrid i Barselona zajedno ostvaruju oko 52% ukupnih prihoda španske lige.
Serija A zabeležila je umjereniji rast od četiri procenta (3 milijarde evra), dok je Liga 1 jedina među velikih pet koja beleži pad: prihod je pao za petnaest procenata na ukupno 2,2 milijarde evra zbog smanjenja komercijalnih ugovora za čak četiri stotine miliona evra.
Ukupni gubici pre oporezivanja među pet glavnih liga gotovo su udvostručeni — sada iznose oko milijardu i po evra. Stručnjaci upozoravaju da ovakav trend „rasta odozgo uz pritisak odozdo“ može dugoročno biti održiv samo za elitne klubove koji sve više zavise od zaduživanja i operativnih gubitaka. Niže lige poput engleske Championship lige beleže pad agregiranih prihoda (dva procenta manje) uz gubitke koji dostižu čak trista pedeset pet miliona funti.
Tim Bridge iz Deloitte-a naglašava: „Širenje takmičenja i povećanje broja utakmica ne može biti jedini način za održavanje dugoročnog rasta jer prezasićeno tržište može naneti štetu igračima i navijačima ako dođe do pada kvaliteta igre.“
Izveštaj takođe prognozira stagnaciju ili čak pad prihoda u nekim ligama tokom narednih sezona (2025/26 i 2026/27), zbog čega se nameće potreba za promenom poslovne strategije kako bi se održala stabilnost celog ekosistema evropskog fudbala.
