Bili su heroji nacije, a onda su nestali sa terena: Evo kako danas živi 10 legendi srpskog sporta

Nekada su zbog njih ljudi ustajali usred noći, prekidali obaveze i okupljali se pred televizorima. Osvajali su olimpijske, svetske i evropske medalje, rušili rekorde i donosili Srbiji trenutke koji se i danas prepričavaju. Kada su se svetla ugasila, njihovi životi krenuli su različitim putevima.

Neki su ostali u sportu, ali sada rade iza kulisa. Drugi su postali treneri, funkcioneri i mentori mladim talentima. Pojedini su se gotovo potpuno povukli iz javnosti i izabrali mirniji, porodični život.

Ovo je deset velikana srpskog sporta i priča o tome gde su danas.

1. Ana Ivanović: Od prvog mesta na svetu do života daleko od teniskog pritiska

Ana Ivanović bila je jedno od najprepoznatljivijih sportskih lica Srbije. Vrhunac karijere dostigla je 2008. godine, kada je osvojila Rolan Garos i postala prva teniserka sveta.

Profesionalnu karijeru završila je krajem 2016. godine, sa samo 29 godina. Odluka je iznenadila javnost, ali je Ivanovićeva objasnila da više nije mogla da igra na nivou koji je od sebe očekivala.

Posle povlačenja, njen život se znatno promenio. Umesto stalnih putovanja, treninga i turnira, najveći deo vremena posvetila je porodici, deci i poslovnim projektima izvan profesionalnog sporta.

U razgovoru za Olimpijski kanal govorila je o roditeljstvu, pritisku koji je pratila tokom karijere i životu nakon tenisa. Povremeno se pojavljuje na egzibicionim mečevima, javnim događajima i kampanjama, ali se nije vratila svakodnevnom životu na WTA turu.

Od devojke koju je čitav svet gledao na centralnim terenima postala je jedna od bivših šampionki koje pažljivo biraju kada će se pojaviti u javnosti.

2. Jelena Janković: Nekada nezaustavljiva na terenu, danas čuva privatnost

Jelena Janković je 2008. godinu završila kao najbolje rangirana teniserka sveta. Bila je poznata po izdržljivosti, dugim mečevima i energiji kojom je osvajala publiku širom planete.

Iako nikada nije objavila klasično saopštenje o završetku karijere, njen poslednji profesionalni meč odigran je 2017. godine. Od tada se skoro potpuno povukla iz teniskog i medijskog života.

Za razliku od vremena kada je gotovo svake nedelje bila pred kamerama, danas retko daje intervjue. Govoreći 2026. godine o svom životu, naglasila je da joj prijaju majčinstvo, mir i privatnost koju ranije nije imala.

Nekadašnja svetska broj jedan tako je napravila jednu od najvećih promena među srpskim sportskim zvezdama: iz centra pažnje prešla je u život koji uglavnom vodi daleko od javnosti.

3. Milorad Čavić: Više se ne bori za stotinke, već podučava nove plivače

Milorad Čavić postao je sportski heroj Srbije na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine. U čuvenom finalu trke na 100 metara delfin osvojio je srebrnu medalju iza Majkla Felpsa, sa razlikom od samo jednog stotog dela sekunde.

Nakon završetka karijere napustio je svakodnevni život profesionalnog takmičara i vratio se u Sjedinjene Američke Države.

Danas znanje stečeno tokom godina u bazenu prenosi drugim plivačima. Prema dostupnim podacima, bavi se individualnim treninzima, analizom tehnike i radom sa plivačima koji žele da poprave rezultate. Radio je i kao trener u plivačkom klubu u američkoj saveznoj državi Vašington.

Čovek čiji je finiš svojevremeno analizirala cela planeta sada stoji uz ivicu bazena i pomaže drugima da usavrše sopstveni zaveslaj.

4. Nađa Higl: Svetska šampionka izabrala je mirniji život

Nađa Higl je 2009. godine priredila jedno od najvećih iznenađenja u istoriji srpskog sporta. U Rimu je postala svetska prvakinja na 200 metara prsno i ujedno prva srpska plivačica koja je osvojila svetsko zlato.

U finalu je postavila tadašnji evropski rekord rezultatom 2:21,62.

Ipak, njen život posle najvećeg uspeha nije bio jednostavan. Posle povlačenja iz profesionalnog plivanja suočila se sa zdravstvenim problemima i u velikoj meri udaljila od javnosti.

Medijski razgovori iz poslednjih godina pokazuju da je izabrala mirniji život, posvećen porodici i poslovima daleko od velikih sportskih borilišta. Govorila je i o tome koliko se život vrhunskog sportiste razlikuje od onoga što publika vidi tokom nekoliko minuta finalne trke.

Od svetskih bazena i reflektora stigla je do svakodnevice u kojoj rezultat na semaforu više nije najvažnija stvar.

5. Vladimir Vanja Grbić: Olimpijski šampion sada stvara novu generaciju

Vladimir Vanja Grbić bio je simbol jedne od najuspešnijih generacija naše odbojke. Sa reprezentacijom je osvojio olimpijsko zlato u Sidneju 2000. godine, a njegov požrtvovani potez tokom polufinala protiv Italije postao je deo sportske istorije.

Po završetku igračke karijere nije napustio odbojku, ali je potpuno promenio ulogu.

Danas organizuje međunarodne odbojkaške kampove za decu i mlade. Program nije usmeren samo na tehniku igre, već i na fizički, mentalni i lični razvoj učesnika. Kampovi su održavani u više gradova, dok su programi za 2026. godinu najavljeni u Kladovu i drugim lokacijama.

Nekada je osvajao poene pred punim tribinama, a danas pokušava da deci prenese ono što se ne vidi u statistici: radne navike, disciplinu i odnos prema timu.

6. Milica Mandić: Dva olimpijska zlata, a sada život bez takmičarskog pritiska

Milica Mandić zauzima posebno mesto u istoriji srpskog sporta. U Londonu 2012. osvojila je prvo olimpijsko zlato za samostalnu Srbiju, a uspeh je ponovila u Tokiju 2021. godine.

Osvojila je i titulu svetske šampionke, nakon čega je završila takmičarsku karijeru.

Umesto priprema, skidanja kilograma i neprekidnih putovanja, okrenula se porodičnom životu i prenošenju iskustva novim generacijama. Ostala je prisutna u tekvondou, pojavljuje se na sportskim događajima i govori o razvoju mladih srpskih boraca.

Za nekoga ko je godinama živeo od jednog olimpijskog ciklusa do drugog, svakodnevica bez naredne borbe predstavlja potpuno novu vrstu života.

7. Davor Štefanek: Sa rvačkog strunjače prešao u sportsku administraciju

Davor Štefanek postao je olimpijski šampion u Rio de Žaneiru 2016. godine. Njegovo zlato bilo je jedno od najvećih dostignuća srpskog rvanja u savremenoj istoriji.

Danas se više ne bori za medalje kao nekada. Kao predsednik Sportskog saveza Srbije učestvuje u organizaciji sportskih programa, promociji fizičke aktivnosti i podršci domaćim savezima i sportistima.

Početkom 2025. govorio je o planovima Saveza, novim akcijama i promociji sportskih vrednosti, navodeći da je već sedam godina na čelu organizacije.

Štefanek je u međuvremenu završio i studije na programu za trenera u sportu.

Nekada je sam izlazio na strunjaču, dok danas pokušava da stvori bolje uslove za hiljade drugih sportista.

8. Jasna Šekarić: Legendarna šampionka sada stoji iza strelaca

Jasna Šekarić osvojila je pet olimpijskih medalja i decenijama bila sinonim za preciznost, koncentraciju i dugovečnost u vrhunskom sportu.

Takmičarsku karijeru završila je 2016. godine, ali nije napustila streljaštvo. Počela je da radi kao trener, najpre sa mlađim kategorijama i pojedinačnim takmičarkama.

Godine 2025. objavljeno je da preuzima stručnu ulogu u reprezentaciji Srbije pred velika međunarodna takmičenja.

Sportistkinja koja je nekada sama morala da kontroliše puls u odlučujućim trenucima sada sa druge strane linije pomaže novim reprezentativcima da izdrže isti pritisak.

9. Dejan Bodiroga: Nekada je vodio tim na parketu, danas vodi Evroligu

Dejan Bodiroga nikada nije igrao u NBA ligi, ali je postao jedna od najvećih evropskih košarkaških legendi. Bio je vođa reprezentacije koja je osvajala evropske i svetske titule, a navijači ga pamte po hladnokrvnosti u najvažnijim utakmicama.

Posle završetka karijere prešao je u košarkašku administraciju. Radio je u Virtusu iz Rima, Košarkaškom savezu Srbije i strukturama FIBA Evrope.

Danas je predsednik organizacije Euroleague Basketball. U toj ulozi učestvuje u donošenju odluka o budućnosti najvažnijeg evropskog klupskog takmičenja, njegovom formatu i razvoju. Tokom jula 2026. predstavio je novu viziju evropske klupske košarke.

Nekada je odlučivao utakmice loptom u rukama. Danas sedi za stolom na kojem se odlučuje o pravcu kojim će evropska košarka krenuti.

 

10. Vlade Divac: Od NBA pionira do funkcionera i ambasadora košarke

Vlade Divac bio je među prvim evropskim košarkašima koji su ostavili dubok trag u NBA ligi. Odigrao je više od hiljadu utakmica, nastupao za Los Anđeles Lejkerse, Šarlot i Sakramento i postao član Kuće slavnih.

Njegova druga karijera bila je jednako raznovrsna. Obavljao je rukovodeće funkcije u Sakramento Kingsima, bio na čelu Olimpijskog komiteta Srbije i učestvovao u brojnim sportskim i humanitarnim projektima.

Od 2015. do 2020. bio je generalni menadžer Sakramento Kingsa, dok se poslednjih godina pojavljuje kao košarkaški ambasador, gost na međunarodnim događajima i sagovornik o razvoju igre širom sveta.

Divac danas više ne vodi borbu pod košem. Njegova uloga je da iskustvom, kontaktima i autoritetom povezuje različite generacije i košarkaške sredine.

Slava traje kraće od života posle nje

Publika sportiste često pamti zamrznute u jednom trenutku: sa medaljom oko vrata, peharom iznad glave ili zastavom Srbije preko ramena.

Njihov život, međutim, traje i kada prestanu prenosi, nestanu reflektori i više nema sledećeg velikog takmičenja.

Neki od ovih šampiona pronašli su novi poziv upravo u sportu. Drugi su izabrali porodicu, privatnost ili posao koji nema mnogo veze sa njihovom nekadašnjom slavom.

Zajedničko im je da su u jednom trenutku naterali celu zemlju da zastane, pogleda prema ekranu i navija.

A takvi trenuci ne odlaze u penziju.