Slučaj napada na Kevina Kigena u Beogradu ostao je skriven od javnosti, a tada je intervenisao i Tito.
Kevin Kigen, legendarni engleski fudbaler, bio je žrtva napada u Beogradu 1974. godine. Incident poznat kao napad u Beogradu dogodio se kada je engleska reprezentacija sletela iz Sofije na beogradski aerodrom. Prema tadašnjim izveštajima, atmosfera među igračima bila je opuštena, ali i problematična zbog nedoličnog ponašanja prema stjuardesama tokom leta.
Nesporazum na aerodromu doveo do incidenta
Nakon sletanja, kapetan aviona prijavio je jugoslovenskim vlastima ponašanje pojedinih igrača. Zbog toga su članovi engleske reprezentacije ostali sami sa nervoznom jugoslovenskom milicijom, jer predstavnici Fudbalskog saveza Jugoslavije nisu stigli na vreme zbog nesporazuma oko vremenske razlike između Sofije i Beograda.
Međutim, bahato ponašanje nastavilo se i po izlasku iz aviona. Jedan od igrača pokušao je da se vozi na traci za prtljag, što je dodatno isprovociralo miliciju. Policajci su odlučili da reaguju i izdvojili su one koji su im delovali sumnjivo. Među njima našao se i Kevin Kigen, koji je u tom trenutku bio raščupan i neprepoznatljiv organima reda.
Kigenova uloga u incidentu napad u Beogradu
Kigen je pokušavao da objasni miliciji da nije učestvovao ni u jednom incidentu tokom leta. Tvrdio je da je prespavao ceo put iz Sofije do Beograda i da nije bio deo problema sa stjuardesama ili kasnijeg pokušaja vožnje po traci za prtljag.
Nažalost, milicija ga nije prepoznala kao slavnog fudbalera i optužila ga je za fizički napad na policajca. Odveden je u posebnu prostoriju gde su nad njim primenjene fizičke mere. Ovaj slučaj ostao je daleko od očiju javnosti gotovo trideset godina dok informacije nisu procurele.
Skrivanje slučaja i Titova intervencija
Slučaj napad u Beogradu zataškavan je godinama kako ne bi narušio odnose između Jugoslavije i Engleske ili bacio senku na fudbalsku saradnju tih godina. Tek nakon mnogo vremena otkriveno je da se radilo o velikom nesporazumu čija žrtva je postao upravo Kevin Kigen.
Pored toga, prema kasnijim tvrdnjama svedoka tog događaja, tadašnji predsednik Josip Broz Tito lično se umešao kako bi situacija bila što diskretnije rešena bez diplomatskih posledica po dve zemlje.
Danas se ovaj događaj često spominje kao primer koliko jedan mali nesporazum može prerasti u ozbiljan internacionalni problem kada komunikacija zakaže.
