Ako danas pogledate teniski meč, gotovo je nemoguće zamisliti da loptica bude bilo koje druge boje osim jarko žute. Ipak, tokom većeg dela istorije tenisa loptice su bile – bele.
Sve do sedamdesetih godina prošlog veka na najvećim turnirima koristile su se isključivo bele loptice. Međutim, sa sve većom popularnošću televizijskih prenosa pojavio se problem – gledaoci su teško pratili lopticu na ekranima tadašnjih televizora.
Zbog toga je 1972. godine uvedena fluorescentna žuta boja, koja je bila znatno uočljivija na televiziji, ali i na terenu. Nakon brojnih testiranja utvrđeno je da upravo ova nijansa pruža najbolju vidljivost, pa je ubrzo postala novi standard u svetu tenisa.
Promenu je prihvatila i Međunarodna teniska federacija (ITF), koja je dozvolila upotrebu i belih i žutih loptica. Ipak, zahvaljujući boljoj preglednosti tokom TV prenosa, gotovo svi profesionalni turniri veoma brzo prešli su na žute loptice.
Danas su fluorescentno žute teniske loptice zaštitni znak ovog sporta i koriste se na gotovo svim profesionalnim i rekreativnim terenima širom sveta. Bele loptice i dalje postoje, ali se veoma retko viđaju i uglavnom se koriste u specifičnim uslovima ili u rekreativnoj igri.
Zanimljivo je da mnogi i dalje ovu boju nazivaju „žutom“, iako proizvođači i zvanična pravila često koriste naziv „optic yellow“, odnosno fluorescentno žuta, upravo zbog njene izuzetne vidljivosti.
