Ivana Španović je godinama bila jedna od najboljih atletičarki sveta.

Ali do najvećeg uspeha morala je da prođe kroz ogroman broj takmičenja, medalja, razočaranja i trenutaka kada je izgledalo da joj zlato izmiče.

Rođena je 10. maja 1990. godine u Zrenjaninu.

Atletiku je počela da trenira veoma rano, a još u juniorskim danima bilo je jasno da poseduje izuzetan talenat.

Prvi veliki korak

Španovićeva je još kao juniorka stigla do svetskog zlata.

Ali seniorska konkurencija bila je nešto sasvim drugo.

Na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine plasirala se u finale i zauzela osmo mesto.

Godinu dana kasnije stigla je prva velika seniorska medalja.

Svetsko prvenstvo u Moskvi.

Bronza.

Postala je prva srpska atletičarka koja je osvojila medalju na svetskim prvenstvima.

Rio je doneo medalju, ali ne i kraj čekanja

Godina 2016. bila je jedna od najvažnijih u njenoj karijeri.

Osvojila je zlato na Evropskom prvenstvu u Amsterdamu.

A zatim je stigao Rio.

Olimpijske igre.

Španovićeva je osvojila bronzu.

Bila je na postolju najvećeg sportskog takmičenja na svetu.

Ali želela je još.

Skok koji je postao srpski rekord

Godine 2017. skočila je 7,24 metra.

Taj rezultat postao je nacionalni rekord i jedan od njenih najvažnijih rezultata u karijeri.

Ali ono što je posebno fascinantno jeste koliko je puta bila blizu svetskog zlata.

Godinama je osvajala medalje, ali je najveće zlato na otvorenom stalno izostajalo.

Sve do Budimpešte.

Konačno – svetska šampionka

Godine 2023. u Budimpešti dogodio se trenutak koji je čekala praktično čitavu karijeru.

Ivana Španović osvojila je zlato na Svetskom prvenstvu.

Postala je prva srpska atletičarka koja je osvojila seniorsko svetsko zlato na otvorenom.

Posle svih godina čekanja, konačno je imala ono što joj je nedostajalo.

Svetsku titulu.

Nije tu završila

Njena karijera nije se završila osvajanjem svetskog zlata.

Naprotiv.

Kasnije je otvorila novo poglavlje i počela da se takmiči i u troskoku, pokazujući da i dalje želi da pomera sopstvene granice.

Osvojila je i dve svetske dvoranske titule i više evropskih medalja, a godinama je bila pri samom vrhu svetske atletike.

Njena priča zato nije samo priča o jednom skoku.

To je priča o sportistkinji koja je godinama bila blizu, čekala, gubila, vraćala se i ponovo pokušavala.

I na kraju dobila nagradu koju je najviše želela.

Svetsko zlato u Budimpešti bilo je kruna karijere jedne od najvećih srpskih atletičarki.