Proslavljeni vaterpolista Aleksandar Ćirić prvi put javno govori o ličnoj drami tokom napada u školi Vladislav Ribnikar, otkrivajući kako je događaj zauvek promenio njegovu porodicu.
Aleksandar Ćirić, nekadašnji reprezentativac Srbije u vaterpolu, podelio je svoju bolnu priču povodom masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ova tragična vest, koju mnogi pamte pod nazivom „napad u Beogradu“, ostavila je dubok trag na čitavo društvo. U podcastu „SportCast“, Ćirić je sa suzama u očima govorio o tome kako su njegova deca bila direktni svedoci događaja, nalazeći se svega jednu učionicu od mesta gde se desila tragedija.
Napad u Beogradu iz ugla Aleksandra Ćirića
Više od tri godine prošlo je od masakra u školi Vladislav Ribnikar, kada je život izgubilo devet učenika i jedan radnik obezbeđenja. Još pet osoba tada je ranjeno. Iako vreme prolazi, posledice napada u Beogradu i dalje se osećaju, a mnoge porodice ostale su trajno obeležene. Aleksandar Ćirić detaljno je opisao trenutak kada je saznao da su njegova deca bila neposredno ugrožena: „Moja deca su bila tamo… Promenila se perspektiva svima nama.“ Po njegovim rečima, učiteljica njegove ćerke Zoje pokazala je izuzetnu prisebnost. Deca su tog dana bila smeštena u učionici pored one gde se desio napad.
Kontekst tragedije i lične posledice
Ćirić je istakao koliko mu je teško da zaboravi taj dan i istakao koliko su događaji iz škole „Vladislav Ribnikar“ promenili živote svih uključenih. U razgovoru je otkrio da učiteljica njegove ćerke, Zojina nastavnica, odlučila ko će biti dežuran tog dana uz pomoć dnevnika. „Ta mala Ana Božović nažalost više nije sa nama; ona bi tog dana bila prva na spisku za dežurstvo, dok bi Zoja bila poslednja. Pitanje je bilo s kojeg kraja će krenuti…“, rekao je Ćirić kroz suze.
Zaboravljena deca i potreba za podrškom
Pre svega, Aleksandar Ćirić naglašava da društvo ne sme zaboraviti decu koja su preživela napad u Beogradu. Ističe: „Niko više nije brinuo o toj deci koja su preživela — gde su sada, kako se osećaju?“ Dodao je da mu je mesecima bilo teško da diše zbog stresa koji je doživljavao nakon tragedije. Takođe napominje da neka od dece poznaje lično i podvlači koliko su ovakvi događaji promenili živote čitavih porodica.
Bogata karijera Aleksandra Ćirića
Aleksandar Ćirić bio je jedan od najtrofejnijih srpskih vaterpolista. Karijeru je započeo 1992. godine i trajala mu je do 2015. godine. Osvajao je tri olimpijske medalje — bronzu na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000, srebro u Atini 2004, kao i bronzu četiri godine kasnije u Pekingu. Na Svetskim prvenstvima ima četiri medalje — bronze iz Perta (1998) i Barselone (2003), srebro iz Fukuoke (2001) i zlato iz Montreala (2005). Na Evropskim prvenstvima osvojio je tri zlata i dva srebra, a četiri puta bio šampion Svetske lige. Osvojio je i Evroligu sa ekipom Bečeja 2000. godine.
Društvena odgovornost nakon tragedije
Konačno, slučaj masakra u Ribnikaru još jednom podseća javnost na važnost podrške porodicama žrtava i preživelih učenika nakon napada u Beogradu. Reči Aleksandra Ćirića odzvanjaju kao apel da društvo ne zaboravi one koji nastavljaju da žive sa posledicama ove tragedije.
