Atanasijević otkrio detalje privatnog života, početke u Partizanu i uticaj Željka Obradovića na svoj profesionalni razvoj
Aleksandar Atanasijević, jedan od najuspešnijih srpskih odbojkaša u poslednje dve decenije, podelio je ličnu priču o svojim sportskim počecima, privatnom životu i profesionalnim uzorima. U razgovoru sa Andrijom Gerićem u podkastu ‘Priča za medalju’, Atanasijević se osvrnuo na brak sa bugarskom odbojkašicom Elicom Vasilevom, izazove koje je imao tokom odrastanja i formiranja karijere, ali i svoje sportske uzore.
Govoreći o početku veze sa Elicom Vasilevom, Atanasijević je istakao da su se upoznali preko zajedničkog prijatelja iz Bugarske. “Imao sam saigrača iz Bugarske koji mi je pokazao njenu sliku. Ona je bila pojam za bugarsku odbojku. Ja pogledam na Instagramu i svidi mi se. Nisam analizirao da li je dobra osoba, nego mi se svidi po izgledu. Pošaljem poruku, kao sad što rade mladi. Ona mi nije odgovorila. Slao sam četiri-pet puta. Pokušavao sam, a ona me ‘ladila’. To je bio veoma glup start sa moje strane. Kad je došla u Italiju, onda smo otišli da se upoznamo… Kasnije su one došle u Srbiju da igraju prijateljsku utakmicu, upoznali smo se malo bolje i veza je krenula. I dan danas se smejemo… Slao sam tad cveće svuda, ne bi li obratila pažnju na mene. I uspeo sam. Meni je najvažnije da dođem do cilja”, rekao je Atanasijević.
Kada je reč o sportskom uzoru, Atanasijević ne krije koliko ga inspiriše rad Željka Obradovića. “Sviđa mi se njegov način rada. Interesantno mi je kako je moguće da neko toliko godina bude na vrhuncu i kako je moguće da neko osvoji devet Evroliga. Imao sam tu želju da ga upoznam… Marketing tim košarkaškog kluba Partizan su mi omogućili to i ja sam pitao ljude iz Olimpijakosa da li ja mogu da odem na utakmicu da upoznam Željka Obradovića. Kažu oni: ‘Ne može’. Ja rekoh: ‘Molim vas’. Pitao sam: ‘Dobro, da li mogu na trening? Može na trening dan pred utakmicu, ali da te niko ne vidi’. Ja sam otišao tamo i stvarno mi je bilo tih 10 minuta razgovora sa Željkom Obradovićem izuzetno interesantno, uvek je lepo čuti te vrhunske trenere, vrhunske sportiste da sada podele neki savet s tobom”, naveo je Atanasijević.
Poseban akcenat stavio je na svoje rane dane karijere kada mu u Crvenoj zvezdi nisu prepoznali potencijal: “Uvek interesantna priča – stvarno je istinita. Nije da želim da je napravim bajkovitom, zaista je tako. Trenirao sam dugo u Partizanu kod Slavka Balandžića koji je idealan trener za mlađe kategorije… U nekom trenutku sam pomislio da sam daleko ispred svoje generacije… Otišao sam tamo na trening (u Zvezdu), oni su me prebacili u mlađu grupu i rekli: Ajde ti polako, nisi ti previše talentovan… Sve odbojkaške elemente sam skromno radio. Odlučio sam da se vratim u Partizan i to je bila najbolja odluka u životu.”
Atanasijevićeva priča oslikava put od mladalačkih početaka preko izazova sa selektorima do potvrde kvaliteta kroz upornost i posvećenost sportu, kao i prepoznavanje pravih uzora koji oblikuju sportski razvoj.
