Polivalentnost igrača na desnom beku postaje standard, dok imena poput Philippa Lahma, Kylea Walkera i Achrafa Hakimija simbolizuju transformaciju te uloge
Evropski fudbal poslednjih godina doživljava značajnu promenu kada je u pitanju pozicija desnog beka, gde je polivalentnost igrača postala ključna karakteristika za vodeće klubove. Tradicionalni ‘čisti’ desni bekovi sve su ređa pojava u elitnim timovima, a trend prilagođavanja i promene pozicija potiče još iz vremena kada je Pep Guardiola prepoznao svestranost Philippa Lahma tokom zajedničkog perioda u Bajernu iz Minhena. Guardiola je isticao Lahma kao jednog od najinteligentnijih fudbalera koje je trenirao, naglašavajući njegovu sposobnost da igra na deset različitih pozicija.
U aktuelnoj sezoni, Manchester City se suočava sa deficitom klasičnih desnih bekova nakon odlaska Kylea Walkera, pa jedini ‘pravi’ bek Rico Lewis često igra na drugim mestima, dok su Matheus Nunes i Khusanov korišćeni kao alternativa na toj strani. Slična situacija zadesila je Liverpool nakon povrede Conora Bradleyja i odsustva Trenta Alexander-Arnolda, zbog čega su Jurgen Klopp i Arne Slot rotirali Jeremieja Frimponga, Joea Gomeza, Dominika Szoboszlaija, Curtisa Jonesa i Watarua Enda na desnoj strani odbrane.
Real Madrid takođe trpi posledice povreda Danija Carvajala. Prošle sezone Lucas Vázquez je najveći deo utakmica proveo kao ‘dvojka’, dok su ove godine Federico Valverde i Marco Asensio morali da pokrivaju tu poziciju. David Jiménez dobio je šansu protiv Valencie ali nije stekao kontinuitet, dok mladi Fortea pritiska iz omladinskog pogona. U Atleticu iz Madrida, Marc Pubill i Nahuel Molina su nominalni bekovi, ali Marcos Llorente se izborio za mesto startera na toj poziciji i kandiduje se za reprezentaciju Španije na narednom Svetskom prvenstvu. Trener Diego Simeone ocenjuje da Llorente napreduje odlično i nada se da će ostati na visokom nivou.
Situacija nije drugačija ni u Barceloni: još od završetka prve ere Danija Alvesa klub ne uspeva da pronađe dugoročnog naslednika. Po potrebi uskaču Sergi Roberto, Jules Koundé, Eric García pa čak i Ronald Araújo. Joao Cancelo češće nastupa kao levi bek. Iz omladinskog pogona izdvaja se Xavi Espart (2007), za koga trener Hansi Flick kaže da ga podseća upravo na Lahma jer može igrati kao zadnji vezni ili bek.
Među osam najboljih timova Lige šampiona sličan trend se nastavlja: PSG ima Achrafa Hakimija koji važi za najboljeg desnog beka sveta ali nema adekvatnu zamenu; tokom njegove povrede tu su igrali Warren Zaïre-Emery, Joao Neves, Mayulu i Zabarnyi. Trener Luis Enrique izjavio je da klub ne želi da ulaže u rezervistu koji bi igrao samo nekoliko mečeva. Arsenal raspolaže Jurrienom Timberom koji je u Ajaksu bio centralni bek a sada pokriva više pozicija – Mikel Arteta ga hvali kao fenomenalnog univerzalca. Zamene su Ben White i Mosquera (obojica prvobitno dovedeni kao centralni defanzivci), dok je Declan Rice povremeno korišćen kao bek.
Bajern Minhen još nije rešio pitanje naslednika Philippa Lahma – Konrad Laimer najčešće pokriva tu stranu mada mu to nije prirodna pozicija; Josip Stanišić i Raphael Guerreiro takođe su korišćeni po potrebi. Klub već neko vreme prati Givaira Reada iz Fejenorda kao potencijalno rešenje za budućnost. Među najperspektivnijim mladim bekom smatraju se Read (Feyenoord), Palestra (Cagliari/Atalanta), Acheampong (Chelsea), Martim Fernandes (Porto) i Iván Fresneda (Sporting CP), koji se posebno istakao protiv Bodo/Glimta.
Španija ima čitavu generaciju mladih talenata za ovu poziciju: Xavi Espart, Álex Jiménez, Héctor Fort, Pau Navarro, Ángel Ortiz i Fortea najavljuju stabilnu budućnost na desnom beku. Iako je trenutno ‘pluriempleo’ ili višestruka upotreba igrača standard kod evropskih velikana zbog povreda ili kadrovskih promena, stručnjaci procenjuju da Španija kroz nekoliko godina neće imati problem sa deficitom kvalitetnih desnih bekova.
