Dragutin Topić otkriva zašto nije planirao da trenira ćerku Angelinu i kako balansira roditeljstvo, školu i sport.
Dragutin Topić, proslavljeni srpski atletičar i svetski juniorski rekorder u skoku uvis, danas je uspešan trener i primer posvećenosti porodici. U intervjuu je naglasio važnost obrazovanja kod mladih sportista, ističući da deca u osnovnoj i srednjoj školi ne treba da budu tretirana kao profesionalci. Fokus ključne fraze „Dragutin Topić obrazovanje“ jasno oslikava njegov pristup razvoju mladih talenata.
Topić se nakon završetka atletske karijere posvetio radu sa mladima, a posebnu pažnju poklanja ćerkama Angelini i Sofiji Topić. Iako su mu sportski uspesi obeležili život, smatra da je najvažnije deci pružiti mogućnost izbora i podršku u obrazovanju. Štaviše, ističe kako je škola za njega apsolutni prioritet u dečjem razvoju.
Obrazovanje ispred profesionalnog sporta
Prema rečima Dragutina Topića, deca ne bi trebalo da zapostave školu zbog sportskih ambicija. „Moj princip je takav da decu u osnovnoj i srednjoj školi ne smatram profesionalnim sportistima. Obrazovanje mora da bude prioritet. Trening je tu uklapanje,“ naglasio je on. Takođe smatra da nema garancije uspeha bez obzira na trud, jer karijera može trajati kratko ili veoma dugo.
Topić navodi primer jednog od svojih sportista koji se sada školuje na Harvardu: „Imam dete koje ide na Harvard. Ja sam Harvard video samo na filmu. Otišao je tamo i došao do tog nivoa.“ Time potvrđuje koliko podrška porodice i kvalitetno obrazovanje mogu otvoriti vrata vrhunskim univerzitetima širom sveta.
Angelina Topić – sloboda izbora iznad svega
Iako je osnovao atletski klub „Top Džamp“, Dragutin Topić nije imao nameru da postane trener svojoj ćerki Angelini, koja sada ima 21 godinu i već je ostvarila izuzetne rezultate u atletici. „Nisam ni planirao da budem njen trener. Osnovao sam svoj klub u nameri da nešto pokrenem… Među njima je bila Angelina. Nisam ni sanjao da će ona biti vrhunski sportista,“ priznaje on.
Angelina nikada nije bila forsirana da izabere atletiku, a otac joj je omogućio širok spektar izbora među različitim sportovima. Pre svega joj je bilo važno bavljenje bilo kojim oblikom fizičke aktivnosti: „Mislim da je sport važan i da sva deca moraju proći kroz neki oblik sporta,“ objasnio je Topić.
Poverenje, motivacija i odnos sa decom
U odnosu prema Angelini tokom treninga Dragutin Topić ističe slobodu odlučivanja: „Nijednom nisam Angelinu probudio na trening. Kada joj se ne dolazi, nije dolazila… Imala je 13 godina, zrela je, znala je šta želi.“ Priznaje da su povremeno postojale trzavice tokom ranijih godina treniranja, ali kada su prepoznali potencijal za veće domete, povećali su broj treninga nedeljno.
Sebe vidi kao dobrog profesora pre nego strogog trenera ili najboljeg druga: „Uvek sam kao neki dobar profesor. Pokušavam svima da budem roditelj… Da im objasnim šta je za njih najbolje.“ Tokom komunikacije koristi prilagođene tehnike kako bi poruke stigle do dece bez direktnog konfrontiranja – često govori drugima pred svojom ćerkom ono što želi njoj direktno preneti.
Podrška na svakom koraku razvoja
Na takmičenjima Topić daje ćerki punu slobodu: „Ljudi misle da nam je super na takmičenjima… Ona ima svoj svet, svoje prijatelje, ali sam joj dostupan u svakom momentu.“ Angelina ima potpunu nezavisnost, a otac joj ostaje podrška bez dodatnog pritiska.
Zahvaljujući ovakvom pristupu Dragutina Topića obrazovanje i lična motivacija kod mladih sportista dolaze u prvi plan. Njegov primer pokazuje kako se sportski rezultati mogu postići uz očuvanje emocionalne stabilnosti i akademskog razvoja.
