Legendarni atletičar Dragutin Topić ističe da obrazovanje ima prednost nad sportskim uspesima u odrastanju svoje ćerke Angeline, a iskustva iz porodice koristi i u radu sa mladima.
Dragutin Topić, proslavljeni srpski atletičar i svetski juniorski rekorder u skoku uvis, već godinama je aktivan kao trener. Osim što vodi svoj klub, posvetio se porodici i vaspitanju svojih ćerki Angeline i Sofije Topić. U intervjuu je istakao koliko je važno obrazovanje za mlade sportiste, naglašavajući da deca u osnovnoj i srednjoj školi ne treba da budu tretirana kao profesionalci. Upravo ta filozofija čini osnovu njegovog pristupa radu sa sportistima.
Dragutin Topić o prioritetima: školovanje pre svega
Pre svega, Topić smatra da je škola ključna za razvoj mladih. „Moj princip je takav da decu u osnovnoj i srednjoj školi ne smatram profesionalnim sportistima. Obrazovanje mora da bude prioritet. Trening se prilagođava obavezama. Uvek sam imao razumevanja za izostanke sa treninga. Niko nema garanciju uspeha u sportu – karijera može trajati dan, godinu ili deceniju,“ objašnjava Topić. Takođe, ističe važnost realnog pristupa prema deci i mladima, navodeći da neki kolege zloupotrebljavaju poverenje dece obećavajući im šampionske karijere bez osnova.
Iskustvo iz porodice: Angelina nije bila forsirana
Zanimljivo je da Dragutin Topić nije planirao da trenira sopstvenu ćerku Angelinu. Klub Top Džamp osnovao je iz želje da ponudi drugačiji pristup atletici, a Angelina se među prvih 14 članova našla spontano. „Nisam ni sanjao da će ona biti vrhunski sportista niti mi je to bila ambicija,“ naglašava Topić. Pored toga, želeo je da Angelina sama bira svoj sportski put – predložio joj je odbojku ili košarku, ali odluka o bavljenju sportom nije bila opcionalna u njihovoj porodici.
Poverenje i sloboda: kako izgleda saradnja oca i trener
Poverenje između oca i ćerke bilo je presudno za razvoj Angelinine karijere. „Nijednom nisam Angelinu probudio na trening. Kada joj se ne dolazi, nije dolazila. Nisam joj zamerao,“ kaže Topić. Prema njegovim rečima, ni jednog trenutka nije želeo da ona oseća pritisak ili imperativ uspeha. Kada je Angelina postala svesna svog potencijala, počela je ozbiljnije da trenira i tada su zajedno povećali broj treninga.
Mentorski pristup svim mladim sportistima
Dragutin Topić sebe vidi više kao profesora nego kao strogog trenera ili najboljeg druga svojim sportistima: „Pokušavam svima da budem roditelj, da imam takav odnos prema njima.“ S druge strane, koristi različite metode kako bi dopro do dece – ponekad savet daje drugom detetu pred Angelinom kako bi poruku prenio indirektno.
Dugoročni rezultati: akademski građani pre svega
Kao rezultat svog pristupa, ponosan je što su mnogi njegovi bivši sportisti postali uspešni akademski građani. „Imam dete koje danas studira na Harvardu. Većina mojih sportista otišla je u Ameriku i dobila najbolje moguće uslove za školovanje i trening,“ navodi Topić. Na kraju ističe važnost slobode za svoju ćerku na takmičenjima – on joj daje podršku ali ne nameće prisustvo ni pritisak: „Ona ima svoj svet, ali sam joj dostupan kad god zatreba.“
Zaključak: dragocen primer roditeljstva u sportu
Kroz lično iskustvo sa Angelinom i rad sa mladim atletama, Dragutin Topić postavlja primer odgovornosti roditelja-trenera koji obrazovanje stavlja ispred trenutnih rezultata. Njegova filozofija može poslužiti kao smernica svim roditeljima čija deca žele ozbiljno da se bave sportom.
