Nestor El Maestro, rođen kao Nestor Jevtić u Beogradu, izgradio je trenersku karijeru širom Evrope, ali i promenio ime zbog ratnih devedesetih.
Nestor El Maestro je jedno od najzanimljivijih imena u evropskom fudbalu poslednjih godina. Njegova priča počinje u Beogradu, gde je rođen kao Nestor Jevtić, a nastavlja se kroz emigraciju, promenu identiteta i trenerski uspon. Tema Nestor El Maestro privlači pažnju ne samo zbog njegovih sportskih rezultata, već i zbog lične odluke da promeni ime i distancira se od porekla, što je izazvalo brojne reakcije u Srbiji.
Fudbalski počeci i promena identiteta
Porodica Nestora El Maestra napustila je Beograd kada je imao samo osam godina, bežeći od rata. Preselili su se u Zapadni Saseks, gde je Nestor morao da započne novi život. U Engleskoj je rano shvatio da neće biti profesionalni fudbaler, ali je već sa 16 godina stekao UEFA B licencu. „Odrastao sam u Engleskoj tokom zlatnih dana Premijer lige. Sve je delovalo romantično i posebno kada si dete“, izjavio je El Maestro. Zbog ratnih devedesetih i reputacije Srbije, odlučio je da promeni prezime. „Zapravo sam dva puta menjao ime. Prvi put sam imao 16 ili 17 godina i želeo sam da se rešim ‘ić’. Posle toliko godina u Engleskoj, osećao sam se kao Britanac, ali me je pomalo sramota da kažem da sam se stideo što dolazim iz Srbije. Srbija je u tom ratu bila predstavljena kao agresor, a Slobodan Milošević, sa prezimenom koje se završava kao moje, bio je tiranin devedesetih“, rekao je El Maestro.
Uspon u trenerskoj karijeri širom Evrope
Trenerski put Nestora El Maestra započeo je u mlađim kategorijama Vest Hema, a zatim je radio u Juventusu i Austriji iz Beča. Sa samo 19 godina vodio je mladi tim Austrije, a kasnije i Valensije. U seniorskom fudbalu debitovao je kao pomoćnik u Šalkeu, Hanovru, Hamburgu i ponovo u Austriji iz Beča. Sa 23 godine postao je najmlađi trener u Nemačkoj. „Bilo je vrlo čudno: nije bilo trenera mlađih od 35. Danas to uopšte ne bi bilo neobično, posebno u Nemačkoj, gde imate trenere u dvadesetim“, prisetio se El Maestro. Najveći uspeh ostvario je sa Spartakom iz Trnave, kada je 2018. godine osvojio titulu šampiona Slovačke. „Kada sam došao ovde, nadao sam se da ću biti bolji od svog prethodnika, da ću imati bolju sezonu nego prošle godine, kada je Spartak bio šesti. Nadao sam se trećem mestu, jer to znači plasman u Evropu. To je realan cilj za Spartak Trnavu svake godine“, istakao je El Maestro.
Dalja karijera i lični izazovi
Nakon uspeha u Slovačkoj, Nestor El Maestro nije uspeo da ponovi sličan rezultat. Vodio je klubove kao što su CSKA Sofija, Šturm Grac, Al Tavun, Goztepe, Debrecin i Al Najma. Nedavno je preuzeo Anortozis iz Famaguste, gde je doveo i sina Nikona, koji je nekada važio za velikog talenta. Ipak, Nikon nije ispunio očekivanja iz mladosti. Iako ima samo 43 godine, El Maestro se i dalje smatra mladim trenerom sa potencijalom za nove uspehe. U Srbiji, njegov odnos prema poreklu i promena identiteta izazvali su podeljena mišljenja. „Nisam imao jasnu predstavu šta želim da radim ili gde će me karijera odvesti. Znao sam samo dve stvari: voleo sam fudbal i nisam bio dovoljno dobar da ga igram profesionalno“, priznao je El Maestro. Pored toga, često je bio upoređivan sa Pepom Gvardiolom, ali je sam isticao razlike u stilu igre i karijernom putu.
Uticaj na fudbalsku scenu i zaključak
Priča o Nestoru El Maestru ostaje primer kako lične odluke i istorijski kontekst mogu oblikovati karijeru jednog trenera. Njegova promena identiteta, uspon u Slovačkoj i rad u brojnim evropskim klubovima čine ga prepoznatljivim u fudbalskom svetu. Iako ga deo javnosti u Srbiji ne prihvata zbog odnosa prema poreklu, El Maestro nastavlja da gradi trenersku karijeru. Njegova priča podseća na to koliko su lične i profesionalne odluke isprepletane u svetu sporta.
