Dok gledamo Nikolu Jokića kako igra, pažnju uglavnom privlače njegovi pasovi, šutevi i neverovatna sposobnost da pročita igru. Ipak, postoji jedan mali detalj koji se često može primetiti – Jokić pogledom proverava semafor i vreme na utakmici.
To nije neobično samo po sebi, ali kod igrača njegovog profila ima posebno značenje.
Jokić stalno prati situaciju na terenu
U košarci nekoliko sekundi može potpuno da promeni odluku. Rezultat, vreme do kraja napada i preostalo vreme utakmice utiču na to da li treba ubrzati igru, sačuvati posed, tražiti šut ili pronaći saigrača.
Jokić je poznat po tome što igru ne posmatra samo kroz ono što se trenutno dešava ispred njega. Njegova najveća prednost upravo je čitanje situacije i donošenje odluka u deliću sekunde.
Zašto mu je semafor toliko važan?
Pogled na semafor može mu dati dodatnu informaciju o tome koliko vremena ima za sledeću akciju.
Ako je razlika mala, nekoliko sekundi može biti presudno. Ako je ostalo dovoljno vremena, nema potrebe za ishitrenim potezom.
Kod Jokića je to posebno zanimljivo jer često igra veoma mirno, čak i kada utakmica ulazi u dramatičnu završnicu. Njegova sposobnost da uspori ili ubrza igru jedan je od razloga zbog kojih je toliko teško braniti ga.
Nije stvar u jednoj „tajnoj navici“
Važno je naglasiti da nema pouzdanog dokaza da Jokić namerno ima posebnu naviku gledanja u semafor niti da je sam javno objasnio takav ritual.
Mnogo je realnije posmatrati to kao deo njegovog načina čitanja utakmice. Kao jedan od najboljih plejmejkera među visokim igračima, Jokić mora istovremeno da prati saigrače, odbranu, rezultat i vreme.
Zato pogled ka semaforu možda deluje kao sitnica, ali upravo takvi detalji pokazuju koliko je košarka za Jokića igra razmišljanja.
