Ako pažljivo gledate sportski meč, primetićete da pojedini sportisti iznova rade iste stvari. Nameštaju čarape, dodiruju reket, popravljaju dres, brišu lice ili dodiruju određeni deo tela. Nekada se isti pokret ponavlja gotovo identično pre svakog servisa, šuta ili važnog poena.
Takve radnje mogu biti deo rutine koja sportisti pomaže da se koncentriše. Kada je pritisak veliki, poznat redosled pokreta može da stvori osećaj kontrole i pomogne da se pažnja vrati na ono što treba uraditi.
Kod nekih sportista u pitanju je i svojevrsna mentalna priprema. Ponavljanje istog postupka može označiti prelazak iz jedne faze u drugu – na primer, trenutak kada sportista prestaje da razmišlja o prethodnom poenu i fokusira se na sledeći.
Naravno, ponekad je u pitanju i sujeverje. Ako je neki ritual ranije povezivan sa uspehom, sportista može poželeti da ga ponovi. Vremenom takvo ponašanje može postati toliko automatsko da ga sportista gotovo i ne primećuje.
Zanimljivo je da isti pokret spolja može izgledati potpuno besmisleno, dok sportisti ima jasnu funkciju. Nekome pomaže da smanji nervozu, nekome da zadrži koncentraciju, a nekome jednostavno predstavlja deo rutine.
Zato sledeći put kada vidite sportistu da po ko zna koji put namešta opremu ili ponavlja isti pokret, možda ne gledate samo naviku – već mali ritual kojim pokušava da zadrži kontrolu u trenutku kada je svaki detalj važan.
