Vrhunski sport odavno nije samo pitanje talenta, snage i kondicije. Danas sportisti treniraju uz pomoć tehnologije koja može da meri gotovo svaki pokret. Pprati opterećenje organizma i otkriva detalje koje ljudsko oko teško može da primeti.
Senzori ugrađeni u opremu ili nosivi uređaji mogu da prate brzinu, ubrzanje, broj pokreta, intenzitet treninga i druge podatke. Treneri na osnovu tih informacija mogu preciznije da procene kada sportista napreduje, ali i kada postoji rizik od preopterećenja.
Posebno zanimljivu promenu donosi veštačka inteligencija. Velike količine podataka mogu se analizirati kako bi se pronašli obrasci u ponašanju i performansama sportiste. Na taj način trening može da se prilagođava mnogo preciznije – ne samo sportu kojim se osoba bavi, već i njenim individualnim karakteristikama.
Tehnologija se koristi i za analizu tehnike. Kamere i sistemi za praćenje pokreta mogu da otkriju sitne razlike u položaju tela, koraku, zamahu ili načinu izvođenja određenog pokreta.
Cilj nije da tehnologija zameni trenera, već da mu pruži informacije koje ranije nije mogao da dobije. Upravo zato se najveća promena u savremenom sportu možda ne vidi na terenu – ona se nalazi u ogromnoj količini podataka koji se prikupljaju pre, tokom i posle treninga.
U budućnosti bi upravo ta kombinacija čoveka, iskustva i veštačke inteligencije mogla da odlučuje o nijansama koje vrhunske sportiste dele od samog svetskog vrha.
