Vozač Ferarija otkrio vezu sa navijačima, priseća se prve pobede u Monci i tragičnog gubitka prijatelja
Šarl Lekler, vozač Ferarija iz Monaka, podelio je u emotivnom intervjuu svoja najvažnija sportska i lična iskustva, ističući snažnu povezanost sa pokojnim prijateljem Žilom Bjankijem kao jedan od ključnih motiva za svoj uspeh u Formuli 1. Lekler je u razgovoru govorio o posebnoj vezi sa navijačima Ferarija, poznatim tifozima: „Srećan sam što osećam autentičnost Italijana. Stvorila se posebna veza, posebno sa tifozima“, istakao je Lekler.
Govoreći o svom ocu Herveu, koji je preminuo 2017. godine, Lekler je otkrio da mu je tada rekao da je potpisao za Ferari – pre nego što se to zaista dogodilo dve godine kasnije – kako bi mu ispunio želju u trenucima bolesti. “Znao sam da su mu to bili poslednji dani. Rekao sam mu da sam već potpisao za Ferari. To nije bilo tačno, ali bilo mu je veoma važno”, iskreno je priznao Lekler.
Prisetio se i početaka u kartingu, kada ga je otac odveo na stazu koju je vodio otac njegovog najboljeg prijatelja Žila Bjankija. “Imao sam tri i po godine i nisam želeo da idem u vrtić, pa sam se pravio bolestan. Kada me otac doveo na stazu, više mi nije bilo ništa. Prvu vožnju sam napravio vezan konopcem za drugi karting, a potom vozio dok nije nestalo goriva”, kroz osmeh se setio Lekler.
Posebno emotivan bio je kada je govorio o gubitku Žila Bjankija 2015. godine na trci u Suzuki: „Njegov odlazak bio je težak trenutak za prihvatanje. Nikada nisam pomislio da odustanem: ovo me čini najživljim na svetu“, rekao je Lekler.
Lekler je izdvojio tri magična trenutka karijere – prva pobeda u Formuli 1 na Velikoj nagradi Italije 2019. godine, kada mu je podrška cele Italije davala dodatnu snagu: „Bilo je teško ostati koncentrisan jer nedelja u Monci nosi poseban naboj zbog podrške tifozâ. Pobediti pod tim pritiskom čini taj trenutak još većim.“
Drugi nezaboravni događaj bila mu je pobeda na domaćem terenu u Monaku 2024. godine: „Pobedio sam na ulici gde sam čekao autobus za školu. Sanjao sam o tome dugo s ocem i siguran sam da on i Žil sve to vide odozgo. Želim da nastavim da ih činim ponosnim“, poručio je Lekler.
Kao treći poseban trenutak naveo je sopstveno venčanje, rekavši: „Rekao bih da mi je venčanje bio veoma poseban dan. Imao sam više straha tada nego tokom kvalifikacija – možeš odvoziti brzi krug, ali ne i sopstvenu svadbu…“
Lekler smatra da strah ne sme biti deo njegovih osećanja dok vozi bolid: “Kada vozim, strah ne bi trebalo da postoji među emocijama. Vozim srcem, adrenalinski – kad osetim strah stajem jer to ne mogu imati dok sam za volanom.” Naglasio je važnost psihološke pripreme još od svojih ranih dana takmičenja: “Svi vozači imaju talenat; razlika pravi mentalni aspekt – ko može staviti emocije po strani kad treba. Sa jedanaest godina počeo sam mentalnu obuku u Formula Medicine centru u Viaredžu; nosio sam traku koja mi pokazuje kad sam koncentrisan ili opušten – to mi je mnogo pomoglo.”
