Legendarni kapiten Rome otkriva detalje odnosa sa Lucianom Spallettijem i razmišljao je o povratku fudbalu sa 48 godina.
Francesco Totti ponovo je otvorio temu svog odnosa sa Lucianom Spallettijem, ističući da je za pravo pomirenje potrebno izgovoriti celu istinu. U svojoj autobiografiji, Totti je otkrio da je imao ponude da se vrati fudbalu sa 48 godina, ali je odlučio da ostane veran AS Romi. Tema „pomirenje sa Spallettijem“ dominira njegovim sećanjima, a ključna fraza „pomirenje sa Spallettijem“ provlači se kroz ceo tekst.
Detalji ponuda i razmišljanja o povratku
U knjizi „Oltre“ Totti navodi da je odbio ponude iz Serije A, konkretno od Đenove i Koma, iako je imao 48 godina. „Rekao sam ne Seriji A. Rekao sam ne Đenovi. Rekao sam ne Komu. Imao sam 48 godina. Trener Đenove bio je Alberto Gilardino, svetski šampion sa mnom iz 2006. godine, dok je na klupi Koma bio Cesc Fàbregas, jedan od velikih fudbalske istorije. Gilardino je imao 42 godine, Fàbregas 37, pa bih imao šest, odnosno jedanaest godina više od onih koji bi mi govorili šta da radim. To nisu urbane legende, to je čista istina. Neverovatno, ali istinito. Ludilo“, napisao je Totti. On dodaje da godine nisu prepreka za ljubav prema fudbalu: „Imao sam 48 godina, u redu, ali godine se nekako mogu prevazići; postaješ sporiji, ali noga ne stari. Svi se slažu: toj nozi ne treba botoks. Roma je bila tačka. Ne problem, nikada neće biti. Sportska izdaja nema godine, bilo da imaš 18 ili 48 godina.“
Pomirenje sa Spallettijem: proces koji traje
Govoreći o odnosu sa Lucianom Spallettijem, Totti ističe: „Za pravo pomirenje sa Lucianom Spallettijem, morali bismo reći celu istinu.“ On objašnjava da se uslovi za mir između njih dvojice polako stvaraju: „Možemo reći da smo krenuli putem koji prevazilazi tišinu koja je postojala među nama. Neću ovde ponavljati uzrok našeg udaljavanja; tu priču znaju i vanzemaljci. Zanimljivo je ono što se desilo posle.“ Od 28. maja 2017. godine, dana njegovog prinudnog povlačenja, više od šest godina nisu se videli niti razgovarali. „Niko nije osećao potrebu za drugim. Krenuli smo različitim putevima. Zatim, u novembru 2023. godine, stvari su počele da se menjaju.“
Prvi susret posle godina tišine
Vito Scala, Tottijev dugogodišnji prijatelj, pozvao ga je da prisustvuje događaju u bolnici Bambino Gesù, gde je trebalo da bude i Spalletti. Totti je u početku odbio, ali je na kraju prihvatio: „Dobro je biti sebičan — zaštititi se od bola i sakriti rane — ali ne na štetu drugih. Vito, u redu. Zatvoriš oči i slušaš srce. Pokušaš da ostaviš prošlost iza sebe zbog plemenitog cilja. Tako sam prihvatio poziv; uostalom, pre ili kasnije moralo je da se desi. Svet fudbala je mali. Ili ga pozdraviš ili ga udariš glavom. Tog dana sam stigao pre njega. Ušao sam u predvorje. U gužvi, Vito je postao ozbiljan: ‘Već stižu.’ Nosio sam kožnu jaknu, on tamno odelo. Predsednik Gravina je šarmantno predstavio: ‘Ovo je Luciano Spalletti…’. On je rekao prave reči da razbije tenziju: ‘Sa strane srca… da li da te zagrlim? Sa strane srca, onda…’ Brz stisak ruke. Zagrljaj. Bio je to prolazan gest, ništa više. Nisam osetio ništa; još nije bila ljubav. Ni trzaj, ni jezu: apsolutno ništa.“
Susret na finalu Kupa Italije i pogled u budućnost
Totti i Spalletti su se ponovo sreli 14. maja 2025. godine na finalu Kupa Italije na Olimpiku, gde je Bolonja pobedila Milan. „Kako ide?“ „Dobro, a ti?“ „Dobro, hvala.“ „Zbogom.“ „Zbogom.“ Uobičajene kurtoazije, bez stvarnih emocija. Nakon toga, svako je nastavio svojim putem. Ova priča o „pomirenju sa Spallettijem“ pokazuje koliko su odnosi u fudbalu složeni i koliko je teško prevazići prošlost, čak i za legende kao što je Francesco Totti.
