LOSC Lille ostvario profit od 81,7 miliona, dok su Paris Saint-Germain, Olympique de Marseille i Olympique Lyon završili sezonu sa milionskim minusima
Francuski profesionalni fudbal suočava se sa dubokom finansijskom krizom nakon što su klubovi Ligue 1 i Ligue 2 u sezoni 2024-2025 ostvarili ukupni gubitak od čak 542 miliona evra, što je dvostruko više u odnosu na prethodnu sezonu i najviši deficit koji nije zabeležen tokom pandemijskih godina. Prema podacima izveštaja DNCG, ekonomske kontrolne organizacije LFP-a, kumulativni gubici francuskih klubova za poslednjih deset godina premašili su tri milijarde evra.
Od četrnaest timova iz Ligue 1 samo sedam je uspelo da ostvari profit tokom aktuelne sezone, a najbolji rezultat postigao je LOSC Lille sa pozitivnim saldom od 81,7 miliona evra. Na drugoj strani, Paris Saint-Germain je sezonu okončao sa minusom od 40,1 milion evra, Olympique de Marseille beleži gubitak od čak 104,8 miliona evra, dok je Olympique Lyon završio sa rekordnim deficitom od 208,6 miliona evra i trenutno je pod administracijom zbog finansijskih problema. RC Strasbourg, koji ima istog vlasnika kao Chelsea FC, izgubio je 78,3 miliona evra uprkos plasmanu u evropska takmičenja. OGC Nice (minus 40,5 miliona), Stade Rennais (minus 27 miliona) i AS Saint-Étienne (minus 29 miliona) takođe su među najugroženijima.
Glavni uzrok finansijskog kraha jeste pad redovnih prihoda od čak 18%, koji je dodatno ubrzan izlaskom investicionog fonda CVC (koji je prethodno uložio milijardu i po evra za udio u komercijalnim pravima lige) i krizom na audiovizuelnom tržištu. To je prisililo LFP da pokrene sopstvenu OTT platformu Ligue 1+ kako bi sprečila prekid televizijskih prenosa za ovu sezonu. Klubovi sada moraju da počnu vraćati pozajmljena sredstva fondu CVC u narednih pet godina uz stroža pravila UEFA-e.
Ukupni poslovni prihod oba takmičenja pao je na 2.362,8 miliona evra – nivo poslednji put zabeležen tokom pandemije. Poseban pad beleže tzv. drugi prihodi (gde su ranije ubrajani fondovi poput CVC), koji su prepolovljeni na svega 468,2 miliona evra. Televizijski prihodi pali su za dodatna četiri procenta na ukupno 796,9 miliona evra; očekuje se još veći pad naredne sezone nakon što DAZN nije obnovio ugovor, a spor sa beIN Sports ostaje nerazrešen. Projekcija LFP-a predviđa svega 142 miliona evra iz TV prava naredne godine.
Za razliku od vodećih evropskih liga koje rastu zahvaljujući komercijalnim prihodima i prihodima na dan utakmice (matchday), profesionalni francuski fudbal stagnira. Sponzorstva i prodaja opreme porasli su tek jedan procenat (do ukupno 787,8 miliona), a polovinu tog iznosa obezbedio je Paris Saint-Germain sa svojih rekordnih 387 miliona evra. Prihodi od ulaznica porasli su samo dva procenta do blizu 310 miliona evra; prosečna poseta utakmicama Ligue 1 porasla je tri procenta na oko 25.644 gledalaca po meču uz prosečnu cenu karte od 32,16 evra. Nasuprot tome, Ligue 2 beleži pad posete od čak petnaest procenata – prosečno svega oko 5.518 gledalaca po meču uz cenu karte od oko 14,19 evra.
Jedina stavka koja beleži značajan skok jeste prihod od transfera igrača – zahvaljujući tradicionalno plodnoj francuskoj školi fudbala i potražnji iz engleske Premier lige prihodi su porasli za deset procenata do rekordnih 886 miliona evra. Ovaj izvor sada predstavlja najveći pojedinačni segment poslovanja francuskih klubova.
Paris Saint-Germain ostaje glavni generator prihoda – klub je ostvario rekordnih 837 miliona evra poslovnog prihoda (bez transfera), čime pokriva čak trideset osam procenata ukupnih redovnih prihoda svih timova Ligue 1. Na nivou oba takmičenja agregirani prihod pao je za jedanaest i po procenata na ukupno oko tri milijarde i dvesta pedeset miliona evra – pri čemu Ligue 1 nosi devedeset procenata te sume.
Analiza pokazuje da čak dvadeset tri kluba od ukupno trideset šest članica LFP-a (64%) sezonu završavaju sa minusom; hronični gubici postaju pravilo kod više njih. Od trinaest profitabilnih timova samo LOSC Lille ima dobit veću od deset miliona (81,7 mil.), a naredni po učinku nisu prešli taj prag. Lille beleži četiri uzastopne godine dvocifrenog profita zahvaljujući plasmanu u Evropu i zaradi na prodaji igrača – ove sezone transferi su doneli čak sedamdeset dva miliona.
S druge strane spektra nalazi se osam klubova sa gubicima većim od dvadeset pet miliona – pet njih prelazi četrdesetmilionski prag minusa; među njima se našao i Paris FC iz Ligue 2 (porodica Arnault/LVMH & Red Bull), koji je uprkos promociji ostvario minus od trideset tri i po miliona uz godišnju zaradu svega dvanaest ipo miliona.
Troškovi za zaposlene porasli su sedam procenata na skoro dve milijarde evra; sama masa plata u Ligue 1 iznosi oko milijardu tristo dvadeset pet miliona – Paris Saint-Germain sam pokriva trećinu te cifre sa blizu četiristo deset miliona za plate igrača. Amortizacija transfera porasla je petnaest procenata do ukupno petsto sedamdeset pet miliona u elitnom rangu dok su isplate agentima pale četiri procenta na sto pedeset četiri milona.
U Ligue 2 situacija je još izazovnija: samo tri tima imala su pozitivan saldo prošle sezone; pored već pomenutog Paris FC tu su ESTAC Troyes (gubitak jedanaest ipo mil.) pod vlasništvom City Football Group i Red Star pod bivšim menadžmentom kompanije “777 Partners”, koji je zabeležio minus od osam ipo milona ali uspeo da izbori opstanak.
