Bivši napadač Porta i Sportinga otvoreno o depresiji, zloupotrebi alkohola i droga nakon izostanka sa Mundijala 2002.
Mario Žardel, nekadašnji golgeter Porta i Sportinga, otvoreno je govorio o teškim posledicama koje je doživeo nakon što nije bio pozvan u reprezentaciju Brazila za Svetsko prvenstvo 2002. godine. U intervjuu za italijansku Gazzetta dello Sport, Žardel je istakao da je izostavljanje iz nacionalnog tima bio trenutak koji je označio prekretnicu u njegovom životu i karijeri. Ova priča o Mario Žardel i njegovoj borbi sa depresijom i zavisnošću privukla je veliku pažnju fudbalske javnosti.
Kako je izostanak iz reprezentacije uticao na Mario Žardel
Pre svega, Žardel je bio jedan od najefikasnijih napadača krajem devedesetih i početkom 2000-ih. Osvojio je dve Zlatne kopačke, bio je idol navijača u Portu i Sportingu, a u sezoni pre Mundijala postigao je 55 golova u 42 utakmice za Sporting. Međutim, i pored izvanredne forme, tadašnji selektor Luiz Felipe Skolari nije ga uvrstio na spisak za Svetsko prvenstvo 2002, koje je Brazil kasnije osvojio. „Bio sam među pet najboljih napadača na svetu. Dao sam 55 golova u 42 meča i osvojio Zlatnu kopačku, ali nikada nisam dobio objašnjenje. Moj život se tu završio“, izjavio je Žardel. Ova odluka imala je dalekosežne posledice po njega.
Depresija, zavisnost i borba za novi početak
Nakon što nije dobio poziv za reprezentaciju, Mario Žardel je upao u duboku depresiju. Kako sam priznaje, prvo je počeo da preterano konzumira alkohol, a potom je u leto 2003. godine prvi put probao kokain. „Upao sam u depresiju i počeo sam da pijem previše. U leto 2003. sam probao kokain. To me je činilo živim i nisam bio depresivan. Jednom sam bio budan celu nedelju. Posle toga sam doživeo predoziranje i bio sam na ivici smrti“, ispričao je Žardel. Zbog toga je morao da potraži stručnu pomoć i mesecima se lečio kod psihijatra kako bi ponovo pronašao stabilnost u životu.
Život posle fudbala i sećanja na karijeru
Danas, sa 53 godine, Mario Žardel tvrdi da je pronašao mir zahvaljujući podršci supruge Sandre i novom životu daleko od reflektora profesionalnog fudbala. U intervjuu se prisetio i kratke, ali neuspešne epizode u italijanskom Anconi tokom sezone 2003/04. „Imam samo negativna sećanja. Nisam primio platu šest meseci i odigrao sam samo tri utakmice. Klub je bio loše vođen i na kraju je bankrotirao“, rekao je Žardel. Posebno je izdvojio trenutak sa predstavljanja u Anconi, kada je zbog sličnosti boja pogrešno pozdravio pogrešnu tribinu, što je izazvalo podsmeh navijača. „Kada su me predstavili, pozdravio sam pogrešnu tribinu jer su boje bile slične. Neki navijači su se uvredili i počeli su da me zovu ‘Lordel'“, dodao je.
Žardel o svom nivou i poređenju sa Haalandom
Iako su prošle godine od njegovih najboljih dana, Mario Žardel i dalje ističe nivo igre koji je prikazivao. Uporedio je svoj stil sa Erlingom Haalandom i podsetio na četiri gola koja je postigao Milanu u Ligi šampiona. Takođe je otkrio da je Silvio Berluskoni želeo da ga dovede u Milan. Ova priča o Mario Žardel pokazuje koliko odluke selektora mogu uticati na karijere i živote sportista, ali i koliko je važno pronaći podršku i snagu za novi početak.
