Elye Wahi doneo trijumf Nici sa dva gola u drugom poluvremenu, Lens čeka rivala u borbi za trofej
Fudbaleri Nice plasirali su se u svoje prvo finale Kupa Francuske od 1997. godine, savladavši ekipu Strasbura na stadionu Stade de la Meinau zahvaljujući dvostrukom strelcu Elye Wahiju u drugom poluvremenu. Tim sa Azurne obale, koji ove sezone prolazi kroz izuzetno turbulentno razdoblje, tako je pronašao tračak mira usred teškog perioda i serije loših rezultata. U finalu ih očekuje Lens, protiv koga su poslednji put igrali u ovom takmičenju još davne 1954. godine. Lens je uz to jedan od glavnih konkurenata Paris Sen Žermenu u trci za šampionsku titulu.
Trener Nice Claude Puel izrazio je zadovoljstvo i ponos nakon pobede: „Zadovoljan sam što su svi uradili dobar posao – igrači, stručni štab i ceo klub koji je radio u veoma teškim uslovima ove sezone. Srećan sam i ponosan na svoje igrače koji naporno treniraju i sada su nagrađeni za svoj rad. Naravno, zahvaljujem i našim navijačima“, izjavio je Puel posle meča.
Povratak Puela na klupu Nice usledio je posle četiri godine odsustva iz trenerskog posla, nakon što je napustio Saint-Étienne u decembru 2021. godine. Puel je već vodio Nicu između 2012. i 2016, ostvarivši tada 69 pobeda i plasman na evropsku scenu prvi put još od sezone 1997/98. Po povratku na Allianz Riviera stadion istakao je: „Nica je klub mog srca, moj region. Dolazim da prihvatim vrlo težak izazov i to me motiviše.“
Ipak, sezona je bila puna izazova: ekipa je prekinula niz od devet poraza svih takmičenja minimalnom pobedom nad Saint-Étienneom (2:1) u prvoj rundi Kupa Francuske, a potom je trener Frank Haise podneo ostavku nekoliko meseci pošto je Nicu doveo do kvalifikacija za Ligu šampiona. Haise je tada rekao: „Podneti ostavku značilo bi da sam jedini odgovoran.“ Situacija se dodatno zakomplikovala posle poraza od Lorienta (3:1), kada su navijači napali pojedine igrače poput Jérémie Boga i Terema Moffija – oni više nisu igrali za Nicu i tokom zimskog prelaznog roka prešli su u Juventus, odnosno Porto.
Dolazak Claudea Puela doneo je stabilizaciju – Nica je prekinula niz od šest uzastopnih poraza remijem sa Strasburom, eliminisala Nantes kroz penale u šesnaestini finala Kupa i upisala prvu evropsku pobedu posle čak 16 utakmica protiv GA Eaglesa pred kraj grupne faze evropskog takmičenja.
Međutim, situacija kluba nije nimalo jednostavna – Nica se nalazi samo četiri boda iznad mesta koje vodi u baraž za ispadanje iz Ligue 1 (gde se trenutno nalazi Auxerre). Odbrana ostaje problematična: tim ima drugi najlošiji učinak po broju primljenih golova (56), deset golova primljenih iz prekida (drugi najgori rezultat), čak 441 šut protivnika (takođe drugi najgori) i 29 grešaka koje su direktno dovele do šuteva rivala.
Podsećanja radi, slična situacija dogodila se sezoni 1996/97 kada je Nica osvojila Kup Francuske pobedom nad Guingampom posle penala – ali istovremeno završila kao poslednja na tabeli Ligue 1 i ispala u Drugu ligu.
Svestan opasnosti koja vreba njegov tim, Claude Puel kaže: „Ne zanimaju me poređenja. Razmišljam samo o narednom meču protiv Marseja. Finala se ne igraju – ona se osvajaju. Ali najbolji način da mu pristupimo jeste da obezbedimo opstanak.“ On zaključuje: „Pobediti na Stade de France pa ispasti iz lige bio bi pravi debakl.“
Nica tako traži mir usred oluje koja traje celu sezonu – a ako tim uspe da osigura opstanak i osvoji Kup protiv Lensa, aktuelna kriza postaće tek anegdota.
