Nedostatak čvrste odbrane i taktičke discipline postaje izazov za Crvenu zvezdu u evropskim utakmicama.
Letnja noć u Beogradu, avgusta 2024. godine, donela je napetost na stadionu „Rajko Mitić“. Crvena zvezda je dočekala norveški Bode Glimt u okviru kvalifikacija za Ligu šampiona. Iako su Norvežani slavili na svom terenu, u Beogradu je vladao optimizam. Upravo tada je postalo jasno koliko je važan defanzivni pristup koji je ranije forsirao Vladan Milojević. Ova strategija, poznata kao „milojevka“, često je bila kritikovana, ali je donosila rezultate kada je bilo najpotrebnije.
Bruno Duarte je izjednačio ukupni rezultat sa bele tačke, a Uroš Spajić je postigao gol za delirijum na Marakani. Međutim, nakon tog trenutka, Zvezda je sve snage usmerila na odbranu. Nije bilo izletanja napred, niti nepotrebnog rizika. Svaka lopta i svaki duel bili su borba za opstanak. Na jednoj strani, Bode Glimt je pokušavao da igra svoj fudbal, dok je Zvezda branila svaki pedalj terena. Na kraju, primarni cilj bio je jasan — ne primiti gol.
Defanzivna disciplina kao ključ uspeha
Mnogi su tada Vladana Milojevića nazivali „bunkerašem“. Ipak, njegova defanzivna filozofija često je donosila evropsko proleće Crvenoj zvezdi. Nije to bio slučaj samo protiv Bode Glimta. Sličan pristup viđen je i protiv Lila i FCSB-a u prethodnim sezonama, kada je svaki bod bio od presudnog značaja. Uprkos kritikama na račun „ružnog fudbala“, rezultati su govorili u prilog Milojevićeve taktike.
Na primer, protiv Lila u nokaut fazi, Zvezda je primila gol već na početku meča na Marakani. Time je poništena prednost iz Francuske. Ovaj scenario pokazuje koliko je važno sačuvati koncentraciju i defanzivnu stabilnost do poslednjeg minuta. Slično se dogodilo i protiv Viktorije Plzenj, kada je Zvezda imala vođstvo od 3:0, ali je igrala sa igračem manje čak 75 minuta u revanšu. Lepota fudbala tada nije bila prioritet — važnije je bilo sačuvati rezultat.
Potrebna promena pristupa za evropske izazove
U poslednje vreme, Zvezda je pokazala sklonost ka ofanzivnijoj igri, što je dovelo do problema. U meču protiv Lugana, crveno-beli su bili ofanzivno orijentisani, ali su ostavili previše prostora protivniku. Epilog je bio preokret i poraz rezultatom 3:2 za švajcarski tim. Ovakvi ishodi ukazuju na to da je vreme da se razmotri povratak defanzivnim principima koje je uveo Milojević.
Možda bi Barak Rijera, aktuelni trener Crvene zvezde, mogao da prepiše deo Milojevićeve strategije. O trenerskim kvalitetima oba stručnjaka ne treba posebno govoriti. Svaki je ostavio svoj pečat u klubovima gde je radio. Ipak, „milojevka“ bi mogla ponovo da postane aktuelna, čak i bez Vladana Milojevića na klupi.
Na kraju, u evropskim takmičenjima, bodovi i pobede su jedino što se računa. Crvena zvezda mora da pronađe balans između atraktivne igre i rezultata. Povratak defanzivnoj disciplini mogao bi biti ključ za nove uspehe na međunarodnoj sceni.
