U vremenu kada se sve više govori o samostalnosti, karijeri i ravnopravnosti, jedan medijski fenomen i dalje privlači ogromnu pažnju. Žene poznatih sportista često su predstavljene prvenstveno kroz svoje partnere.
Njihova imena, obrazovanje, interesovanja i profesionalni uspesi neretko ostaju u drugom planu, dok se njihova popularnost meri slavom muškarca sa kojim su u vezi.
Kada partnerova slava postane glavni deo identiteta
Dovoljno je pogledati naslove o poznatim fudbalerima i njihovim suprugama ili partnerkama. Umesto da se pažnja usmeri na ono čime se te žene bave, često se ističe da su supruge poznatih igrača, da ih prate na utakmicama ili da zajedno sa njima uživaju u luksuznom životu.
Takav pristup nije ograničen samo na sport. Sličan obrazac postoji i u svetu filma, muzike i biznisa, gde se žene poznatih muškaraca često predstavljaju kao deo njihove biografije, umesto kao osobe sa sopstvenim pričama.
Problem nije u tome što je neko ponosan na svog partnera ili što javno pokazuje ljubav. Problem nastaje kada veza postane jedina stvar po kojoj se žena prepoznaje, bez obzira na njena dostignuća, obrazovanje ili ambicije.
Društvene mreže dodatno podstiču ovaj trend
Instagram i druge društvene platforme promenile su način na koji javnost doživljava privatni život poznatih ljudi. Porodične fotografije, putovanja, modne kombinacije i trenuci iz svakodnevice postali su deo sadržaja koji privlači veliku pažnju.
Pojedine partnerke sportista izgradile su i sopstvene karijere kao preduzetnice, modeli, dizajnerke ili influenserke. Druge se svesno drže podalje od javnosti i ne žele da svoj privatni život pretvore u sadržaj za publiku.
Ni jedan ni drugi izbor ne bi trebalo da bude razlog za osudu. Žena ima pravo da gradi karijeru u javnosti, ali i da sačuva privatnost. Isto tako, fotografije sa partnerom ili porodični sadržaj sami po sebi ne znače da neko nema druga interesovanja ili profesionalne ambicije.
Važno je, međutim, zapitati se zašto se od žena poznatih muškaraca toliko često očekuje da budu istovremeno lepe, elegantne, posvećene porodici, stalno dostupne javnosti i spremne da podrže svaki korak partnerove karijere.
Zašto se uspeh muškarca često posmatra kao uspeh para?
U sportu je slava fudbalera posebno vidljiva. Rezultati na terenu, transferi, trofeji i ugovori stvaraju ogromnu medijsku pažnju, pa se interesovanje prirodno širi i na njihov privatni život.
Ipak, kada se o partnerki govori gotovo isključivo kroz njegovu karijeru, stvara se utisak da je njena uloga da prati njegov put, prilagođava mu se i bude podrška iz senke.
Podrška u vezi jeste važna, ali ona ne bi trebalo da bude jednosmerna. Zdrav partnerski odnos podrazumeva da oba partnera imaju prostor za lične ciljeve, interesovanja i profesionalni razvoj.
Žena ne mora da bude poznata, da ima veliki broj pratilaca ili impresivnu biografiju da bi bila samostalna ličnost. Ali ne bi trebalo ni da njena vrednost u očima javnosti zavisi od toga koliko je njen partner uspešan.
Postoje i drugačiji primeri
Dobar primer drugačijeg odnosa prema privatnom i profesionalnom životu predstavljaju parovi koji neguju sopstvene karijere, čak i kada je jedno od njih mnogo poznatije u javnosti.
Španski fudbaler Rodrigo Ernandez, poznatiji kao Rodri, i njegova partnerka Laura često se navode kao primer para koji privatnost drži podalje od velikog medijskog interesovanja. Laura se posvetila svom obrazovanju i profesionalnom putu, dok je Rodri izgradio uspešnu fudbalsku karijeru.
Njihov primer pokazuje da različiti životni putevi ne moraju da budu prepreka bliskosti i međusobnoj podršci. Partneri mogu da budu oslonac jedno drugom, a da pritom ne odustaju od sopstvenih ambicija.
Takav odnos ne mora da bude spektakularan niti da se svakodnevno predstavlja na društvenim mrežama. Ponekad se upravo u poštovanju privatnosti vidi koliko je važno da svako ima prostor da bude ono što jeste.
Žena nije samo nečija supruga ili partnerka
Naziv „žena fudbalera“ na prvi pogled može delovati bezazleno, ali postaje problematičan kada potisne sve druge informacije o osobi. Iza svake takve oznake nalazi se žena sa sopstvenim iskustvima, odlukama, interesovanjima i životnim planovima.
To ne znači da partnerstvo treba zanemariti niti da je pogrešno govoriti o ljubavnim pričama poznatih ljudi. Znači samo da bi mediji i publika mogli da pokažu više interesovanja za ono što žene same rade, stvaraju i žele da postignu.
Uostalom, biti supruga, majka ili partnerka ne isključuje mogućnost da žena bude uspešna u svom poslu, da ima hobije, prijatelje i ciljeve koji nemaju nikakve veze sa slavom njenog partnera.
Možda je zato pravo pitanje zašto i dalje imamo potrebu da ženu prvo definišemo kroz muškarca pored nje, umesto da je posmatramo kao osobu za sebe. Ljubav i zajedništvo ne bi trebalo da brišu individualnost. Naprotiv, kvalitetan odnos trebalo bi da omogući oboma da rastu, razvijaju se i ostanu svoji.
