Trener ističe važnost podrške igrača i navijača, sanja o trofeju sa Novim Pazarom i titulom sa Crvenom zvezdom
Nenad Lalatović, aktuelni trener fudbalskog kluba Novi Pazar, u iskrenom intervjuu govorio je o svojoj karijeri, emotivnoj povezanosti sa klubovima koje je vodio i životnim željama. Lalatović je istakao da se u Novom Pazaru oseća izuzetno prihvaćenim i zahvalio se igračima na atmosferi koju su stvorili: “Osećam se, možda i najlepše, a dugo radim kao trener. Sigurno da sam najlepše prihvaćen, gde god da sam radio kao trener. Vratili su mi veru, želju, opet se osećam kao trener. Ovde smo svi kao jedna porodica… Osetio sam ljubav igrača, hoću da ih pohvalim, nisam ja zaslužan. Ovo su sve njihove pobede.”
Lalatović je posebno naglasio koliko mu znači podrška navijača i ljudi iz grada: “Živim u gradu gde staje sve kada igra Novi Pazar. Dolaze očevi, sinovi, bake, deke, devojčice. Ne mogu da vam dočaram to. Volim da meni neko daje ljubav i ja njima.” On smatra da Novi Pazar ima posebnu energiju koja nadomešćuje finansijske razlike u odnosu na druge klubove: “Razlikuje se po ljubavi, pobedite utakmicu i dočeka vas 50.000 ljudi… Zamislite da Novi Pazar osvoji trofej.”
Govoreći o svojim ambicijama u klubu sa Jošanice, Lalatović je otvoreno rekao: “Titula, ali prvo Kup sa Pazarom. Kada bih sada maštao, mogao bih posle i da umrem… Evo tamo groblje, mogu da me sahrane. Da osvojim taj trofej sa Pazarom… jedno bar desetak godina još da poživim, da budem trener Zvezde i osvojim titulu. Onda mogu slobodno da umrem.”
U razgovoru je citirao stihove Tošeta Proeskog „Još i danas zamiriše trešnja“ kako bi poslao poruku kritičarima i podvukao važnost iskrenosti i posvećenosti porodici: “Šta to ima u ljudima, tužno je da gledaju u tuđe živote… Zanima me život moj, dece mog oca, brata, bližnjih.” Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzima majka kojoj posvećuje svaki uspeh.
Lalatović je otkrio i detalje iz svog odnosa prema stručnom štabu: “Ja stručnom štabu dajem 50 odsto od svoje plate. Imao sam u Arabiji 800.000 dolara, ali sam pola davao njima. Oni su to zaslužili.”
Na kraju razgovora osvrnuo se na svoje detinjstvo na Dorćolu i put od kapitena Crvene zvezde do trenera više klubova: “Borio sam se na ulicama Dorćola… Izborio se da budem igrač Zvezde, posle kapiten, postignem gol u derbiju… Sve sam! Moj posao je samo fudbal.” Iako ne žali za većinom odluka u karijeri, priznao je da bi možda drugačije postupio tokom angažmana u Saudijskoj Arabiji.
Nenad Lalatović ostaje upamćen kao jedan od najstrastvenijih trenera srpskog fudbala koji ne krije emocije ni pred izazovima ni pred uspesima.
