Ako pažljivo posmatrate fudbalsku utakmicu, možete primetiti neobičnu naviku kod pojedinih igrača: tokom meča iznova dodiruju isti deo opreme.
Neko stalno namešta štucne, drugi proverava kopačku, dodiruje štitnike ili povlači šorts. Nekima se to dogodi samo nekoliko puta, dok drugi isti pokret ponavljaju gotovo posle svake akcije.
Iza toga može da stoji više razloga, a jedan od najzanimljivijih je rutina.
Kada pokret postane automatski
Profesionalni sportisti svakodnevno ponavljaju iste pokrete. Kada se određena radnja dovoljno puta ponovi, može postati gotovo automatska.
Zato fudbaler možda ni ne razmišlja svesno o tome da je dodirnuo štucnu ili namestio kopačku. Pokret postaje deo njegovog ponašanja tokom utakmice.
Međutim, ponekad igrač zaista proverava da li je oprema na mestu.
Štitnik može da se pomeri, štucna može da sklizne, pertla može da popusti, a kopačka može da promeni položaj. Mali pokret kojim igrač vraća opremu na mesto može biti sasvim praktična stvar.
Ritual koji pomaže koncentraciji
Kod nekih sportista ponavljanje određenog pokreta ima i psihološku ulogu.
Fudbalska utakmica je puna nepredvidivih situacija. Igrač može nekoliko minuta da ne bude direktno uključen u akciju, a onda u deliću sekunde mora da reaguje.
Poznati rituali mogu pomoći da se održi osećaj kontrole i koncentracije.
Zbog toga nije neobično da sportista ima nekoliko sitnih radnji koje ponavlja pre prekida igre, slobodnog udarca, kornera ili nakon važnog poteza.
A šta je sa sujeverjem?
Tu dolazimo do još zanimljivijeg dela.
Neki sportisti razviju rituale jer određeni pokret povezuju sa uspehom. Ako je igrač, recimo, postigao važan gol nakon što je pre toga namestio štucnu ili dodirnuo štitnik, može početi da ponavlja isti pokret.
Vremenom to može prerasti u lično sujeverje.
Ipak, ne treba svaki dodir opreme tumačiti kao sujeverje. U mnogim slučajevima fudbaler jednostavno namešta opremu ili nesvesno ponavlja pokret na koji je navikao.
Zato ono što sa tribina izgleda kao čudan ritual često predstavlja kombinaciju navike, praktične potrebe, koncentracije i ličnih rituala.
A kod profesionalnog sportiste, čak i naizgled potpuno beznačajan pokret može postati deo rutine koju ponavlja iz utakmice u utakmicu.
