Penal deluje kao najjednostavnija situacija u fudbalu – lopta je na beloj tački, gol je udaljen svega 11 metara, a ispred stoji samo golman. Ipak, iza svakog uspešno izvedenog penala krije se mnogo više od snažnog udarca. Najbolji izvođači često rade nešto što zbunjuje navijače – tokom zaleta više gledaju u golmana nego u loptu.
Razlog za to leži u psihologiji i proceni protivnikove reakcije. Iskusni fudbaleri pokušavaju da „pročitaju“ golmana i sačekaju njegov prvi pokret. Čim golman krene ulevo ili udesno, izvođač šalje loptu u suprotnu stranu, ostavljajući čuvara mreže bez šanse.
Ova tehnika poznata je kao odloženi udarac ili „wait-and-see“ pristup. Umesto da unapred odluče gde će šutirati, igrači donose odluku u poslednjem deliću sekunde, na osnovu reakcije golmana.
Naravno, ovakav način izvođenja zahteva izuzetnu smirenost i vrhunsku kontrolu. Dovoljna je jedna greška u proceni ili loš kontakt sa loptom da penal završi pored gola ili u rukama golmana. Zbog toga ovu tehniku uglavnom koriste najiskusniji fudbaleri.
S druge strane, postoje igrači koji unapred biraju ugao i ne menjaju odluku bez obzira na to šta golman radi. Oni se oslanjaju na preciznost i snagu udarca, verujući da dobro izveden šut ne može da se odbrani čak i kada golman pogodi stranu.
Zanimljivo je da su brojna sportska istraživanja pokazala da golmani često pokušavaju da utiču na izvođača penala. Mašu rukama, pomeraju se po gol-liniji ili pokušavaju pogledom da poremete koncentraciju protivnika. Upravo zato najbolji izvođači ostaju potpuno mirni i fokusirani samo na trenutak kada će golman napraviti prvi potez.
Među fudbalerima poznatim po hladnokrvnosti sa bele tačke izdvajaju se Žoržinjo, Hari Kejn, Robert Levandovski i nekadašnji italijanski as Andrea Pirlo. Svaki od njih ima svoj stil, ali zajedničko im je da retko dozvoljavaju emocijama da utiču na odluku u ključnom trenutku.
Na kraju, uspešan penal nije samo pitanje tehnike. To je duel živaca, koncentracije i psihološke igre u kojoj često pobeđuje onaj ko ostane smireniji. Zato najbolji izvođači ponekad više gledaju u golmana nego u loptu – jer upravo reakcija čuvara mreže može da odluči ishod celog duela.
