Dolaskom Leona Rosea 2020. i dovođenjem trenera Majka Brauna, Njujork Niksi su stigli do finala Istočne konferencije prvi put posle 27 godina.
Leon Rose, predsednik Njujork Niksa poznat po svojoj strasti prema muzici Brus Springstina, danas ima još jedan razlog za zadovoljstvo — pod njegovim vođstvom klub je ostvario istorijski uspeh plasmanom u finale Istočne konferencije NBA lige, prvi put od poslednjeg takvog uspeha pre 27 godina. Od dolaska Rosea na čelo franšize 2020. godine, Niksi su prošli put od tima sa skorom 21-51 u sezoni 2019/20 do konkurenta za najviši plasman u ligi.
U tom procesu ključnu ulogu imala je transformacija igračkog kadra i dovođenje pojačanja poput Džejlena Bransona kao slobodnog agenta, kao i dolasci Karla-Entonija Taunsa, Mikala Bridžisa i Lendrija Šameta tokom predsezone 2024. godine. Posebno značajna bila su i angažovanja Džoša Harta (2023) i OG Anunobija (2024) usred sezone, što je dodatno ojačalo ekipu.
Prekretnica za klub desila se kada je Leon Rose odlučio da okonča saradnju sa Tomom Tibodoaom i na mesto glavnog trenera postavi Majka Brauna za sezonu 2025/26. Brown, koji se istakao kao pomoćni trener u San Antoniju (gde je osvojio jedan šampionski prsten) i Golden Stejtu (tri puta prvak), kao i kroz iskustvo rada sa Gregom Popovićem, brzo je ostavio trag. On je već u svojoj prvoj sezoni postao jedan od retkih trenera koji su uspeli da tim uvedu u NBA finale konferencije odmah po dolasku na klupu.
Majk Braun poznat je po radu sa mladim talentima — između ostalog bio je mentor Džordiju Fernandezu u Sakramento Kingsima — ali i po sposobnosti da izvuče maksimum iz igrača druge petorke. Braunov sistem rotacija omogućio je svakom igraču doprinos timu, dok su nosioci poput Džejlena Bransona dobili centralnu ulogu zahvaljujući svojoj radnoj etici. Uz to, Braun je uspeo da integriše Mikala Bridžisa i Karla-Entonija Taunsa čije su partije često bile pod znakom pitanja zbog ranijih sumnji u njihov doprinos.
Leon Rose nije bio samo vešt strateg u kancelariji — njegovo prethodno iskustvo menadžera zvezda poput Karmela Entonija, Devina Bukera, Džoela Embida, Ričarda Hamiltona, Alena Ajversona, Krisa Pola i Lebrona Džejmsa donelo mu je široku mrežu kontakata i razumevanje potreba modernih NBA timova. Od preuzimanja Niksa posle neuspešne sezone završene skorom 21-45 do sadašnjih rezultata gde klub broji uzastopne sezone sa više od 47 pobeda (maksimum od 54 još iz 2013), Roseova vizija prepoznata je među navijačima ali i širom NBA lige.
Saradnja dvojice arhitekata uspeha vratila je veru jednoj od najvernijih ali istovremeno najkritičnijih navijačkih baza na svetu – navijačima Niksa. Njihov zajednički rad doneo je novu energiju franšizi koja ima bogatu istoriju ali samo dva šampionska trofeja još od osnivanja NBA lige.
