Bajern Minhen, Barselona, Fenerbahče i drugi evropski giganti izražavaju sumnju u ekonomske uslove NBA projekta i nisu podneli ponudu
Plan proširenja NBA lige u Evropu izazvao je zabrinutost među najmoćnijim košarkaškim klubovima koji su povezani sa fudbalskim divovima. Klubovi kao što su Real Madrid, Barselona, Bajern Minhen, Fenerbahče, Olimpijakos, Panatinaikos i Crvena zvezda gledaju na inicijativu sa rezervom, izražavajući sumnje i rastuće protivljenje prema ekonomskim uslovima koje predlaže NBA. Prema informacijama do kojih se došlo iz izvora bliskih pregovorima, ni Bajern Minhen, ni Pari Sen Žermen niti Mančester Siti nisu na kraju podneli zvanične ponude za ulazak u novu NBA evropsku ligu. Time bi Real Madrid mogao ostati sam u projektu koji je već naišao na nezadovoljstvo kako kod navijača tako i kod sportskih zvaničnika.
Posebno je zanimljivo što su tokom utakmice Evrolige između Fenerbahčea i Real Madrida u Istanbulu u prvim redovima bili prisutni Čus Bueno, novi generalni direktor Evrolige, Sadetin Saran, predsednik Fenerbahčea, Jorgos Ajvazoglu, direktor NBA za Evropu i Bliski istok, kao i Karlos Okanja iz uprave Real Madrida. Njihovo prisustvo pokazuje intenzitet dijaloga između evropskih i američkih sportskih institucija upravo u trenutku kada se vodi rasprava o budućnosti kontinentalne košarke.
Vlasnici nekoliko evropskih klubova iskazali su interesovanje za potencijalno ulaganje u nove NBA franšize, ali su istovremeno istakli neslaganje sa ponuđenim uslovima. Glavni razlog neslaganja odnosi se na raspodelu prihoda: NBA zahteva oko 45% ukupnih prihoda od takmičenja – znatno više nego što UEFA zadržava u svojim takmičenjima – što izaziva dodatnu sumnju kod evropskih partnera. Klubovi takođe kritikuju nedostatak transparentnosti vezano za ključne aspekte projekta poput televizijskih prava i početne finansijske održivosti.
Očekivani gubici tokom prvih godina delovanja dodatno pojačavaju skepticizam budući da većina evropskih fudbalskih i košarkaških klubova funkcioniše sa malim ili čak negativnim profitnim marginama. Posebnu zabrinutost izaziva i način upotrebe ulaznih naknada – investitori iz Evrope strahuju da će značajan deo tih sredstava otići postojećim vlasnicima NBA franšiza umesto razvoju nove lige.
Proces je rigidno postavljen: od potencijalnih članica se očekuje da se brzo obavežu uz pretnju viših troškova kasnije. Komesar Adam Silver zastupa projekat stvaranja lige od 12 visokovrednovanih franšiza uz podršku FIBA-e i optimizam Marka Tatuma iz rukovodstva NBA. Ipak, ključna prepreka ostaje ubediti evropske klubove koji otvoreno izražavaju nepoverenje prema predloženom poslovnom modelu.
Mnogi evropski sportski lideri smatraju da uslovi koje traži NBA nisu prihvatljivi uz poređenje da „NBA dolazi na naš teren bez namere da pomogne već da eksploatiše“, navodeći primer: „Dođem na tvoju zemlju i uzmem je; sutra mi platiš 500 miliona za nju a 45% prihoda opet ide nama.“ Ovakvi komentari pokazuju duboko neslaganje sa čitavim konceptom NBA ekspanzije na Stari kontinent.
