Goran Vujević, poznat pod nadimkom Kvisko, jedan je od najpoznatijih srpskih odbojkaša.

Njegova sportska karijera bila je ispunjena medaljama, velikim utakmicama i trenucima koje će ljubitelji odbojke zauvek pamtiti.

Ali iza svih tih uspeha nalazi se i životna priča koja ima jednu od najtežih strana.

Odbojka je postala njegov život

Vujević je rođen 18. februara 1973. godine u Cetinju.

Odbojka ga je odvela daleko od rodnog grada.

Postao je reprezentativac Jugoslavije i jedan od ključnih igrača generacije koja je srpsku i jugoslovensku odbojku vratila u sam svetski vrh.

Bio je poznat po ogromnoj borbenosti, ali i po tome što je u najtežim trenucima umeo da preuzme odgovornost.

Zato je i dobio nadimak Kvisko.

Atlanta, Sidnej i istorija

Na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine reprezentacija Jugoslavije osvojila je bronzanu medalju.

Četiri godine kasnije dogodio se najveći trenutak.

Sidnej.

Finale Olimpijskih igara.

Jugoslavija protiv Rusije.

Vujević i saigrači osvojili su zlato.

Za njega je to bio vrhunac karijere.

Reprezentacija je bila olimpijski šampion, a Vujević je postao deo jedne od najuspešnijih generacija u istoriji naše odbojke.

Osvojio je i srebro na Svetskom prvenstvu 1998. godine, kao i evropsko zlato 2001.

Karijera duga četvrt veka

Vujević je godinama igrao u najjačim evropskim klubovima.

Nastupao je u Italiji, Francuskoj, Grčkoj i drugim sredinama i izgradio reputaciju vrhunskog primača servisa.

Igračku karijeru završio je 2015. godine.

Iza njega su ostale decenije profesionalnog sporta.

Ali ono što je došlo posle toga nije bilo ni približno lako.

Najteži udarac

Godine 2013. Goran Vujević doživeo je porodičnu tragediju.

Izgubio je petogodišnjeg sina Stefana.

Za čoveka koji je tokom karijere prolazio kroz najteže sportske pritiske, medalje i poraze, ovo je bio potpuno drugačiji nivo bola.

O toj tragediji se dugo govorilo sa velikom pažnjom i poštovanjem, jer je iza sportiste koji je navikao da bude pred kamerama stajao otac koji je doživeo nešto što nijedan roditelj ne bi trebalo da doživi.

Čovek iza medalja

Vujevićeva karijera često se posmatra kroz trofeje.

Ali njegova priča je mnogo veća od njih.

Olimpijsko zlato iz Sidneja zauvek će biti jedan od simbola njegove generacije.

Ali život ne meri čoveka samo medaljama.

Goran Vujević je kroz sport naučio kako se boriti do poslednjeg poena.

A život ga je kasnije primorao da vodi jednu potpuno drugačiju i mnogo težu borbu.

Zbog toga je njegova priča priča o sportisti koji je osvojio najveće medalje, ali i o čoveku koji je morao da pronađe snagu za život kada mu je sudbina zadala udarac koji nijedan trening nije mogao da pripremi.