Jedini gol odlučio baraž, Hakan Šukur proslavio plasman iz izgnanstva, Turska na trećem Svetskom prvenstvu
Fudbalska reprezentacija Turske plasirala se na Svetsko prvenstvo pobedom od 1:0 protiv tzv. Kosova u baražu odigranom u Prištini, čime je prekinula period od 24 godine bez nastupa na najvećoj svetskoj fudbalskoj smotri. Ovaj rezultat ima posebnu težinu za turski fudbal, budući da su poslednji put igrali na Mundijalu davne 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji, kada su osvojili bronzanu medalju.
Turska je do plasmana stigla minimalnim trijumfom, a ovaj uspeh predstavlja tek njihovo treće učešće na Svetskom prvenstvu – prethodno su debitovali 1954. godine, a zatim su napravili pauzu dugu čak 48 godina pre istorijskog nastupa 2002. godine. U timu koji je tada doneo bronzu bio je i Hakan Šukur, jedan od najboljih turskih fudbalera svih vremena.
Šukur, nekadašnji napadač Galatasaraja, kao i bivši član Intera i Blekburn Roversa, rekorder je po broju golova za reprezentaciju sa 51 pogotkom i drugi po broju nastupa (112 utakmica). Ipak, danas živi u Sjedinjenim Američkim Državama gde radi kao taksista i povremeno kao pekar, nakon što je zbog političkih razloga morao da napusti domovinu.
Njegovo proterivanje iz Turske usledilo je nakon što je postao politički aktivan – izabran je za poslanika parlamenta 2011. godine kao član partije predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Posle raskida sa strankom i povezivanja sa pokretom Fetulaha Gulena, Šukur se suočio sa ozbiljnim problemima i onemogućenjem zaposlenja u Turskoj, što ga je nateralo da emigrira u SAD. Dodatno optužen za uvrede na račun Erdogana na društvenim mrežama i navodno članstvo u terorističkoj organizaciji FETO nakon neuspelog pokušaja državnog udara 2016. godine – protiv njega je izdat nalog za hapšenje.
U intervjuima koje daje iz Kalifornije, Šukur ističe kako se nikada nije bavio nezakonitim radnjama: „Niko ne ume da objasni kakva je trebalo da bude moja uloga u ovom puču. Nikada nisam uradio ništa nezakonito, nisam izdajnik niti terorista.“ Takođe naglašava vezanost za rodnu zemlju: „To je moja zemlja. Volim svoj narod, iako su njihove predstave o meni iskrivljene kontrolisanim medijima.“
Danas vozi Uber i prodaje knjige dok trenira mlade fudbalere te putem Jutjuba komunicira sa ljudima iz Turske o fudbalu i aktuelnim problemima: „Jutjub koristim kao alat da doprem do ljudi u Turskoj. Kad god imam prenos uživo, hiljade ljudi se uključi… Ako ste u Turskoj, mnogi se plaše da stupe u kontakt.“
Posebnu simboliku ima činjenica da je odlučujući meč igran upravo u Prištini – gradu iz kog potiče njegov otac (majka mu je iz Skoplja), a baš tu je Turska prekinula svoj dugogodišnji post kada su plasman obezbedili minimalnom pobedom.
