Bivši kapiten Arsenala i Engleske otvoreno o borbi sa alkoholizmom i izazovima savremenih sportista
Toni Adams, legendarni kapiten Arsenala i reprezentacije Engleske, ove godine slavi dva značajna jubileja — 60. rođendan i tri decenije trezvenosti. Adams je javnosti poznat po svojoj izuzetnoj fudbalskoj karijeri tokom koje je osvojio devet trofeja sa Arsenalom, ali i po teškoj životnoj borbi van terena, započetoj nakon bolnog poraza Engleske od Nemačke na Evropskom prvenstvu 1996. godine.
Nakon što je Engleska eliminisana posle penala od Nemačke na tom šampionatu, Adams je zapao u period samouništenja koji je trajao čak 44 dana neprekidnog opijanja. U tom trenutku suočio se sa sopstvenim problemima i priznao: “Ja sam alkoholičar”. Danas, tri decenije kasnije, ponosno ističe da nije posegnuo za alkoholom već 30 godina: “Zaista sam ponosan na to što se nisam upišao u krevet već 30 godina, momci. Neverovatno sam ponosan na to”, rekao je Adams u svojoj emotivnoj ispovesti.
U novoj knjizi “1996”, koja predstavlja nastavak njegove poznate autobiografije “Addicted” (Zavisnik), Adams detaljno opisuje svoj put oporavka, ali i upozorava na sve veće izazove s kojima se suočavaju današnji sportisti. Prema njegovim rečima, pejzaž zavisnosti u sportu se promenio: “Danas dominiraju lekovi protiv bolova i kockanje. Vidimo da je Tramadol postao ogroman problem u ragbiju. Imali smo nekoliko samoubistava nedavno… Brojke rastu, a mi nemamo resursa da se izborimo sa tim”, naglasio je Adams.
Kroz svoju kliniku “Sporting Chance”, Adams pomaže sportistima da prevaziđu zavisnosti svih vrsta. Osvrnuo se i na slučaj svetski poznatog golfera Tajgera Vudsa, čiji su problemi sa zavisnostima dospeli u javnost nakon niza saobraćajnih incidenata: “Vidim zavisnika. Potpuno iskreno vam kažem. Ako želi da dođe u moju rehabilitacionu ustanovu, ima mesta. Da li ga ljudi oko njega podilaze? Mislim da je vreme da mu neko kaže: ‘Slušaj, imaš problem'”, poručio je Adams.
Posebno kritikuje reklamiranje kladionica u fudbalu: “Kockanje je epidemija. Zavisnik na reklami ne vidi natpis ‘kockajte odgovorno’, on vidi samo reč ‘Kockaj’. Besplatne opklade su isto što i da meni neko kaže: ‘Hajde Toni, popij jedno na račun kuće, povuci crtu kokaina, evo ti besplatno.’ To je podmuklo”, istakao je bivši kapiten Tobdžija.
Jedan od najemotivnijih delova Adamsove priče odnosi se na njegovu porodicu i nasledni karakter alkoholizma — deda mu je bio nasilni alkoholičar, a otac ga je učio da potiskuje emocije. Taj obrazac zamalo se ponovio kod njegovog sina Olivera: “Gledati nekoga koga voliš kako se samouništava 10 ili 12 godina je najstrašnija stvar koju sam doživeo. Oliver mi je prišao pre par godina na Svetog Đorđa i rekao: ‘Ćale, gotov sam. Ne mogu više.’ Odveo sam ga na sastanak, našao mu mentora i on je sada čist tri godine. Preselio se u Portugal i svake subote drži sastanke Anonimnih alkoholičara na plaži. To je prelepo,” prisetio se Adams.
Govoreći o periodu kada Arsenal nije osvajao titule između 1991. i 1998. godine, Adams dodaje: “Bolesni ste onoliko koliko su vam bolesne tajne. Kada sam 1996. rekao saigračima istinu, rekli su mi: ‘Znamo, već dve godine si predmet sprdnje.’ Mnogi momci su pili sa mnom, a onda smo se odjednom nas trojica našli na lečenju. Bili su presrećni kad sam se otreznio jer sam ih sve do tada vodio u razvode svojim ponašanjem.”
