Legendarni golman otkrio razloge transfera iz Zagreba, sukob sa Miroslavom Ćirom Blaževićem i iskustva u Crvenoj zvezdi
Tomislav Ivković, nekadašnji golman reprezentacije Jugoslavije, Dinama Zagreb i Crvene zvezde, u velikoj ispovesti prisetio se turbulentnog prelaska iz zagrebačkog Dinama na stadion “Marakana” početkom osamdesetih godina. U razgovoru je detaljno govorio o narušenim odnosima sa tadašnjim trenerom Dinama, Miroslavom Ćirom Blaževićem, i o tome kako je taj transfer obeležio njegovu karijeru.
Ivković je istakao da mu Blažević nije pružio priliku ni kada je titula već bila osigurana za Dinamo. „Naravno da je mogao da mi ukaže bar jedan minut, čak mi je to i obećao, ali je pogazio svoju reč, prevario me je. Ćirinu karijeru neizmerno poštujem, ali odnosi između nas dvojice nisu bili nimalo normalni. On je na meni gradio disciplinu, a ja na njemu karakter. Bilo mi je jasno da moram da sedim na klupi jer je Vlak imao sezonu karijere, ali nakon što nije hteo da me uvede u igru, među nama je bilo svršeno”, rekao je Ivković.
Nakon odlaska iz Dinama Zagreb i kratke epizode u vinkovačkom Dinamu, usledio je poziv Crvene zvezde koji mu je promenio život. Ivković ne krije koliko mu je taj odlazak teško pao: „Najteži trenutak u mom životu bio je dan kad sam morao da napustim Maksimir. Drugi najteži bila je spoznaja da sam potpisao za Zvezdu, a Ćiro Blažević je možda tri nedelje kasnije odlučio da ode iz Dinama. Da je to uradio malo ranije, odmah bih se vratio. Ja sam zagrebačko dete, svi smo kod kuće plakali kad sam odlazio u Beograd.”
Ivković se prisetio razlika između dva najveća jugoslovenska kluba tog vremena: „Dinamo je bio gospodski klub, dok je Zvezda bila politički nedodirljiva.” Po dolasku u Beograd doživeo je strogu hijerarhiju Zvezde kroz susret sa Draganom Džajićem: „Jednom sam ušao u hodnik uprave i sreo Dragana Džajića. Pozvao me je u kancelariju i rekao: ‘U upravu kluba dolaziš samo ako te zovemo ja ili predsednik. Tvoje mesto je u svlačionici i na terenu.’ U dve rečenice mi je rekao sve što treba da znam.”
Bez obzira na visokorizičan transfer za to vreme i činjenicu da nije krio svoje poreklo iz Zagreba, Ivković kaže da nikada nije imao problema sa navijačima Zvezde: „Navijači su me primili sjajno, bio sam dobrodošao na svakom mestu, zvali su me ‘Brat Hrvat’. Sve vreme sam vozio svog ‘golfa’ sa zagrebačkim tablicama po Beogradu.”
Govoreći o dominaciji Crvene zvezde tog perioda nad rivalima iz bivše Jugoslavije, Ivković objašnjava: „Dinamo bi teško prolazio kroz Zenicu, Tuzlu ili Kruševac… Kad sam tamo došao sa Zvezdom, osećao bih ogroman respekt prema crveno-belima. Oni bi bili u panici čim bi videli Zvezdu – toga nije bilo kad bi dolazio Dinamo. Tako mi se objasnilo zašto Zvezda tako često osvaja titule.”
Na pitanje kako se slavila titula 1983. godine sa Zvezdom odgovara: „Ništa posebno – kao da su osvojili neki turnir. Rekli su mi da im to postaje normalno i da će ludo slaviti evropski trofej kada ga dočekaju. Slavlje Dinama ‘82. i Zvezdino ‘83. zaista se ne mogu uporediti.”
