Vožnja bolida Formule 1 pri ogromnim brzinama izgleda spektakularno kada se posmatra sa tribina ili putem televizijskog prenosa. Ipak, pogled koji ima vozač iz kokpita potpuno je drugačiji.
Za razliku od običnog automobila, vozač Formule 1 sedi izuzetno nisko, okružen je delovima bolida, a njegova kaciga dodatno ograničava vidno polje. Ipak, svaki pokret glave mora da bude precizan jer se odluke donose u deliću sekunde.
Vidno polje je ograničeno
Vozač tokom trke ne vidi kompletnu stazu onako kako je gledalac vidi putem televizije. Njegov pogled je usmeren pre svega ka delu staze koji se nalazi neposredno ispred njega.
Halo zaštita, stranice kokpita i sama kaciga stvaraju svojevrsni okvir oko vidnog polja. Zbog toga vozač mora da pomera glavu kako bi proverio šta se dešava sa njegove leve ili desne strane.
Posebno je važno ono što se događa u krivinama. Vozač mora da pogodi tačku kočenja, pronađe idealnu putanju i istovremeno prati konkurente oko sebe.
Zašto vozači pomeraju glavu?
Ako ste pažljivo gledali snimke iz kokpita, verovatno ste primetili da vozači često pomeraju glavu u krivinama.
To nije slučajan pokret.
Vozač pokušava da proširi svoje vidno polje i bolje proceni položaj bolida na stazi. Istovremeno, mora da prati apeks krivine, izlaz iz nje i eventualni bolid koji se nalazi pored njega.
Kod preticanja je situacija još zahtevnija. Vozač ne može u svakom trenutku da vidi automobil koji se nalazi neposredno uz njegov bolid, pa se oslanja na retrovizore, informacije sa pit-voula i sopstvenu procenu.
Kaciga nije samo zaštita
Kaciga vozača Formule 1 predstavlja jedan od najvažnijih delova zaštitne opreme. Mora da pruži visok nivo zaštite, ali istovremeno ne sme da ometa vozača.
Vizir je napravljen tako da omogući što bolju vidljivost, dok mora da štiti oči od udara, prašine, tečnosti i drugih potencijalnih opasnosti.
Vozači takođe koriste različite vrste vizira u zavisnosti od uslova na stazi. Kod jakog sunca zatamnjen vizir može da smanji odsjaj, dok su u lošijim svetlosnim uslovima potrebna druga rešenja.
Mozak mora da „filtrira“ ogroman broj informacija
Jedan od najzanimljivijih aspekata vožnje Formule 1 jeste količina informacija koju vozač mora da obradi.
Za samo nekoliko sekundi potrebno je pratiti brzinu, položaj bolida, stanje pneumatika, druge vozače, krivine, kočione tačke i informacije koje stižu preko radio-veze.
Zbog toga vozači ne gledaju samo ono što se nalazi neposredno ispred njih. Iskusni vozači razvijaju sposobnost da unapred „čitaju“ stazu i predvide šta će se dogoditi nekoliko trenutaka kasnije.
Najveći problem je brzina
Pri velikim brzinama objekti pored staze prolaze neverovatno brzo. To znači da vozač nema luksuz da dugo posmatra jednu stvar.
Njegov pogled mora konstantno da se pomera između različitih tačaka: mesta kočenja, apeksa krivine, izlaza iz krivine, drugih bolida i instrumenata.
Upravo zbog toga vožnja Formule 1 nije samo pitanje refleksa i fizičke snage. Potrebna je ogromna koncentracija i sposobnost donošenja odluka pod pritiskom.
Pogled koji gledalac nema
Televizijski prenos često daje gledaocu mnogo širu sliku. Kamere sa bolida, snimci iz helikoptera i kadrovi sa staze omogućavaju nam da vidimo čitavu situaciju.
Vozač nema takvu perspektivu.
On vidi samo ono što mu omogućavaju položaj u kokpitu, vizir, retrovizori i njegovo pomeranje glave. Upravo zbog toga svaki krug predstavlja kombinaciju preciznosti, memorije, koncentracije i izuzetno brzih reakcija.
