Ako ste nekada gledali teniski meč, verovatno ste primetili da igrači između poena ponekad traže od sudije da im doda drugu lopticu. Na prvi pogled, sve loptice izgledaju gotovo identično. Ipak, razlika može biti veoma važna.
Teniska loptica se tokom igre postepeno menja.
Svaki snažan udarac, kontakt sa reketom i podlogom utiče na njenu površinu. Vlakna filca se troše, loptica gubi deo svojih karakteristika, a vremenom može postati nešto sporija i drugačije reagovati nakon udarca.
Zbog toga igrači veoma dobro osećaju razliku između nove i korišćene loptice.
Posebno je važno što brzina i odskok loptice mogu uticati na čitav poen. Teniser koji servira više od 200 kilometara na sat ili pokušava da pogodi precizan udarac sa osnovne linije mora da računa na to kako će se loptica ponašati.
Zato profesionalni turniri imaju precizna pravila o tome kada se loptice menjaju. Na velikim takmičenjima one se često menjaju posle određenog broja gemova, kako bi uslovi igre bili što ujednačeniji.
Ali zašto onda teniser nekada traži novu lopticu i pre zvanične zamene?
Razlog može biti jednostavan – igrač želi lopticu koja mu više odgovara u tom trenutku. Neki igrači preferiraju bržu i „svežiju“ lopticu za servis, dok drugi obraćaju pažnju na njen osećaj prilikom udarca.
Pored toga, temperatura i uslovi na terenu mogu dodatno uticati na ponašanje loptice. Zato ono što gledaocu izgleda kao potpuno ista loptica profesionalcu može predstavljati prilično veliku razliku.
U tenisu, gde jedan centimetar ili delić sekunde mogu odlučiti poen, sitnice koje publika gotovo i ne primećuje mogu imati veliki značaj.
