Partizan je u četiri kola Superlige Srbije zabeležio tri kiksa, uključujući dva poraza kod kuće, što izaziva zabrinutost pred nastavak sezone.
Fokus ključne fraze „Partizan u krizi“ postaje sve izraženiji nakon slabih rezultata koje je Fudbalski klub Partizan ostvario u prva četiri kola Superlige Srbije. Crno-beli su doživeli tri kiksa, od čega su dva poraza pretrpeli na svom stadionu. Posebno zabrinjava poslednji neuspeh protiv Radničkog 1923, kada je Partizan imao igrača više čak 65 minuta, ali nije uspeo da izbegne poraz. Ovakav razvoj događaja izaziva tišinu u klubu, što, kako iskustvo pokazuje, nikada ne sluti na dobro.
Pre svega, preuzimanje odgovornosti u srpskom fudbalu često izostaje, a u Partizanu se to dodatno ogleda kroz nejasnu podelu krivice između uprave, trenera i igrača. Umesto da se situacija iz prethodne sezone detaljno analizira, klub je ušao u novu sezonu sa minimalnim promenama, što je dovelo do trenutne krize. Na kraju prošle sezone, bilo je jasno da je potrebno značajnije ojačati igrački kadar, ali planovi su ostali na rečima.
Problemi u odbrani i neuspešna pojačanja
Jedan od ključnih problema Partizana je nedostatak kvalitetnih defanzivaca. Klub do danas nije angažovao centralnog defanzivca ni levog beka, iako je bilo najava da će Mario Jurčević pojačati tim nakon oporavka od povrede Ahilove tetive. U međuvremenu, pokušaji da se mladi igrači iz omladinske škole uključe u prvi tim nisu dali željene rezultate. Takođe, defanzivni vezni Samson Nvulu i Vukašin Đurđević, koji je po vokaciji desni bek ili štoper, morali su da igraju na neadekvatnim pozicijama, što je dodatno oslabilo poslednju liniju tima.
Zbog toga je Partizan primao golove i gubio bodove na neočekivane načine protiv ekipa kao što su Zemun, IMT i Radnički 1923. U evropskim kvalifikacijama, crno-beli su imali problema i protiv slabijih protivnika poput Une Štrasen i Tobola, gde je odbrana često delovala nesigurno i neorganizovano.
Napadački problemi i disciplina u timu
Pored odbrane, napad Partizana takođe nije ispunio očekivanja. U potrazi za novim Jovanom Miloševićem, klub je doveo Erika Kojzeka i Brazilca Žea, ali nijedan od njih nije opravdao poverenje. Kojzek ima problema sa osnovnom tehnikom i teško se snalazi u duelima, dok je Žeo pokazao više sirove snage i veštine, ali mu nedostaje timska igra i kontinuitet. Njegove partije variraju od odličnih do veoma slabih, što dodatno komplikuje situaciju u napadu.
Osim toga, disciplina u timu je narušena. Nekoliko igrača je došlo na pripreme sa viškom kilograma, dok pojedini fudbaleri pokazuju nedostatak profesionalizma i nepoštovanje klupskih pravila. U nekim srećnijim vremenima, ovakvi problemi bi se brzo rešavali, ali sada odgovornost često pada na druge članove kluba, dok pravi uzroci ostaju neadresirani.
Partizan u krizi i šta sledi
Na kraju, „Partizan u krizi“ nije samo fraza, već realnost sa kojom se klub suočava već nekoliko sezona. Od osvajanja duple krune pod vođstvom Marka Nikolića 2017. godine, crno-beli nisu uspeli da pronađu stabilnost. Ni povratak klupske legende Saše Ilića, niti promene u upravi nisu doneli željeni preokret. Umesto toga, problemi su se gomilali, a planovi za jačanje tima ostali su neostvareni.
Pred Partizanom je sada izazov u vidu evropskog dvomeča protiv Hetafea, koji predstavlja poslednju šansu da se sezona spasi i izbegne ponavljanje prethodnih neuspeha. Ipak, bez ozbiljnih promena u pristupu, organizaciji i disciplini, teško je očekivati da će se situacija značajno popraviti. Klub mora da prepozna i reši ključne probleme kako bi povratio poverenje navijača i vratio se na staze uspeha.
