Ako ste nekada pažljivo pratili fudbalsku utakmicu, možda ste primetili da pojedini golmani pre početka meča, a nekad i tokom susreta, dodiruju stativu, prečku ili mrežu. Nekima to izgleda kao obična navika, ali kod mnogih čuvara mreže ovaj pokret predstavlja deo rutine koja im pomaže da se pripreme za utakmicu.
Golman je igrač kojem je koncentracija od prvog do poslednjeg minuta posebno važna. Zato mnogi imaju svoje male rituale koje ponavljaju gotovo identično pre svakog meča.
Dodir stative može biti deo rutine
Kada golman dodirne stativu, to najčešće nije nikakav obavezan deo fudbalskih pravila. Reč je o ličnoj navici ili ritualu koji igraču može pomoći da se mentalno pripremi.
Ponavljanje poznatih pokreta može da stvori osećaj kontrole i predvidljivosti. Umesto da neposredno pre utakmice razmišlja o svemu što može da se dogodi, golman prolazi kroz poznatu rutinu.
Kod nekih igrača to može biti dodirivanje obe stative, kod drugih prečke ili mreže. Neki će pre početka susreta nekoliko puta proveriti položaj stativa ili se kratko zadržati u samom golu.
Golman mora da poznaje prostor oko sebe
Postoji i praktična strana ovakvih pokreta. Golman tokom zagrevanja proverava teren, osećaj pri kretanju i položaj gola.
Dodirivanje stative može biti deo tog procesa. Čuvar mreže mora veoma dobro da zna gde se nalazi u odnosu na gol, naročito kada reaguje instinktivno i pokušava da zaustavi udarac.
Tokom utakmice golman često nema vremena da razmišlja o tome koliko je udaljen od stative. Njegovo telo mora gotovo automatski da procenjuje prostor.
Zašto neki golmani kleknu?
Klečanje ili kratko spuštanje na kolena takođe može biti deo individualne rutine. Neki igrači na taj način nekoliko sekundi usmere pažnju, smire se i pripreme za početak utakmice.
Kod pojedinih golmana ritual može imati i lično ili simbolično značenje. Međutim, ne postoji jedno univerzalno objašnjenje koje važi za sve igrače.
Ono što je jednom golmanu način da se koncentriše, drugom može biti potpuno nevažan pokret.
Rituali nisu samo u fudbalu
Slične navike postoje u gotovo svim sportovima. Teniseri imaju rutine pre servisa, košarkaši određene pokrete pre slobodnih bacanja, a atletičari ponavljaju iste radnje pre starta.
Takvo ponašanje može pomoći sportisti da se mentalno prebaci iz svakodnevnog okruženja u takmičarski režim.
Zato, kada vidite golmana kako neposredno pre utakmice dodiruje stativu ili se nakratko spušta na kolena, ne mora da znači da pokušava da „prizove sreću“. Mnogo češće je u pitanju njegova lična rutina koja mu pomaže da se fokusira i bude spreman za ono što sledi.
