Za gledaoce je poslednji sudijski zvižduk trenutak kada se utakmica završava. Za fudbalere, međutim, tada počinje sasvim drugačiji deo večeri.
U nekoliko sekundi na terenu može da se dogodi čitav niz stvari – od slavlja i razočaranja do kratkih razgovora sa saigračima i protivnicima.
Ako je njihov tim pobedio, igrači često prvo traže saigrače. Sledi zagrljaj, čestitanje, a ponekad i spontano slavlje pred tribinama. Kod velikih utakmica emocije mogu biti toliko jake da fudbaleri nekoliko minuta jednostavno ostanu na terenu i upijaju atmosferu.
Kod poraza je slika potpuno drugačija. Neki igrači odmah spuštaju glavu i odlaze prema svlačionici. Drugi ostaju nekoliko trenutaka na terenu, pozdravljaju protivnike ili zahvaljuju navijačima. Kapiten često ima dodatnu obavezu – da okupi ekipu i pokuša da je smiri.
Prvi važan ritual je pozdrav.
Fudbaleri se često rukuju ili zagrle sa protivnicima, posebno ako se dobro poznaju. Posle utakmice nestaje deo takmičarske tenzije, pa se kratko razgovara o situacijama sa meča.
Zatim dolazi obavezno istezanje i smirivanje tela.
Mišići su nakon intenzivnih 90 minuta pod velikim opterećenjem. Igrači zato ne bi trebalo da odmah samo sednu i prestanu da se kreću. Lagano hodanje i istezanje pomažu da se organizam postepeno vrati u stanje mirovanja.
A onda – svlačionica.
Tamo ih najčešće čekaju voda, osveženje i osnovni oporavak. Medicinski tim može da proveri igrače koji su dobili udarce ili imaju bolove. Kod ozbiljnijih povreda procena počinje praktično odmah.
U profesionalnom fudbalu postoji i jedna stvar koju navijači retko vide: analiza utakmice počinje veoma brzo.
Treneri i članovi stručnog štaba već razmišljaju o tome šta je bilo dobro, šta nije funkcionisalo i šta treba promeniti. Igrači mogu dobiti kratke informacije, dok se detaljnija analiza obično radi kasnije, uz pomoć snimaka i statistike.
Posle svega toga dolaze tuširanje, presvlačenje, obrok i, u zavisnosti od rasporeda, odlazak kući ili putovanje.
Zato poslednji zvižduk za fudbalera nije baš „kraj utakmice“. To je samo kraj onoga što gledamo na televiziji.
Iza njega sledi čitav niz malih rituala koji pomažu igračima da se fizički oporave, emocionalno smire i, što je najvažnije, počnu da razmišljaju o sledećem meču.
