Ovogodišnji Vimbldon ostaće upamćen po istorijskom nagradnom fondu od čak 75,3 miliona evra (64,2 miliona funti), što je skok od 20 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Najveći deo ovog finansijskog kolača osvojili su Janik Siner i Linda Noskova.
Dok će novi šampioni u singlu inkasirati po 4,2 miliona evra, poraženi finalisti Karolina Muhova i Aleksander Zverev kući odlaze bogatiji za 2,1 milion. Polufinalisti, među kojima je i Novak Đoković, zaradili su po 1,05 miliona evra. Kada je reč o dublovima, šampionski parovi deliće 891.000 evra, dok će pobednicima u miksu pripasti 173.000 evra.
Međutim, pitanje koje kopka javnost jeste: koliko od tog novca teniseri zapravo zadrže za sebe? Odgovor je poražavajući – jedva četrdeset pet odsto. Primera radi, na bankovne račune Sinera i Noskove leći će “svega” oko 1,9 miliona evra.
Evo na šta odlazi ostatak novca…
Nemilosrdni britanski porez (HMRC)
U Velikoj Britaniji maksimalna stopa poreza na dohodak iznosi 45 procenata, ali to je tek početak muka za tenisere. Britanski poreski sistem poznat je po specifičnom pravilu: oni oporezuju i deo globalne zarade stranih sportista (od sponzora i reklama), i to srazmerno broju dana koje provedu takmičeći se na Ostrvu. Spas od ovoga ne donosi ni prebivalište u poreskim rajevima poput Monaka – obaveze prema britanskom trezoru za dane provedene na Vimbldonu moraju se izmiriti.
Finansiranje tima i menadžerske provizije
Vrhunski tenis je skupa mašinerija. Plate za trenere, fizioterapeute i kondicione stručnjake, kao i njihovi putni troškovi, padaju na teret igrača. Pored toga, agenti i menadžerske agencije uzimaju svoj procenat, koji se uglavnom kreće između 15 i 20 odsto od ukupnog prihoda. Kada se sve sabere, logistika i stručni štab na turniru veličine Vimbldona “pojedu” dodatnih 600.000 do 800.000 evra.
