Kada sportista osvoji zlatnu olimpijsku medalju, mnogi pretpostavljaju da je ona izrađena od čistog zlata. Međutim, stvarnost je drugačija – moderne olimpijske zlatne medalje uglavnom su napravljene od srebra, dok je zlato prisutno samo u tankom spoljašnjem sloju.

Prema pravilima Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), zlatna medalja mora biti izrađena od najmanje 92,5 odsto srebra, dok je prekrivena sa najmanje šest grama čistog zlata. Zbog toga je njena stvarna materijalna vrednost znatno manja nego što mnogi očekuju.

Razlog za ovakav sastav je jednostavan. Medalje bi, kada bi bile izrađene od čistog zlata, bile izuzetno skupe za proizvodnju, posebno imajući u vidu da se na svakim Olimpijskim igrama dodeljuju stotine medalja u brojnim disciplinama.

Zanimljivo je da su poslednje olimpijske medalje izrađene gotovo u potpunosti od zlata dodeljene još na Olimpijskim igrama 1912. godine u Stokholmu. Nakon toga organizatori su prešli na današnji sistem izrade, koji se zadržao više od jednog veka.

Ipak, za sportiste širom sveta prava vrednost olimpijske medalje nikada nije bila u količini plemenitog metala. Ona predstavlja godine odricanja, treninga i rada, kao i ostvarenje sna o osvajanju olimpijskog odličja. Upravo zbog toga njena simbolična vrednost daleko nadmašuje cenu zlata ili srebra od kojih je napravljena.

Zato, iako se zove zlatna medalja, njena najveća vrednost ne nalazi se u zlatu, već u uspehu koji predstavlja i mestu koje osvajač zauzima u istoriji sporta.