Kongres FIFA u Vankuveru usvojio rekordni budžet od 14 milijardi dolara, dok evropska presuda i kolektivne tužbe igrača prete da promene pravila transfera
Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) održava svoj 76. Kongres u Vankuveru, jednom od domaćina predstojećeg Svetskog prvenstva koje počinje u junu. Na događaju su prisutni predstavnici svih 211 članica, a grad Vankuver će na stadionu BC ugostiti sedam utakmica turnira, uključujući i dve iz faze eliminacija. Kongres se održava u atmosferi iščekivanja početka Mundijala, ali i pod senkom važnih odluka o budućnosti fudbalskih transfera.
Na dnevnom redu Kongresa našlo se usvajanje istorijskih finansijskih izveštaja: FIFA je za ciklus 2027–2030. godine projektovala rekordni prihod od čak 14 milijardi dolara, dok su prihodi za 2025. procenjeni na 2,661 milijardu dolara. Međutim, pored finansijskog uspeha, organizaciju očekuju ozbiljni izazovi zbog pravnih sporova koji prete da izmene postojeća pravila transfera igrača.
Sve je započelo presudom Suda pravde Evropske unije (TJUE) iz oktobra 2024. godine u slučaju Diarra, koja je proglasila deo FIFA-inog člana 17 o raskidu ugovora igračima jednostrano — nezakonitim prema pravilima slobodnog kretanja radne snage i fer konkurencije. Sud je naveo da su igrači „u jasnoj nepovoljnosti jer ne znaju posledice raskida ugovora”, što je navelo FIFA-u da suspenduje pojedine sankcije iz člana 17 i uvede privremena rešenja koja bi bila usklađena sa evropskim zakonodavstvom.
Trenutno se transferi vode po privremenim pravilima, dok FIFA i dalje traži trajno rešenje koje bi zadovoljilo sve strane — saveze, klubove (među kojima je Evropska asocijacija klubova – EFC), UEFA-u i sindikate igrača koji su sada podeljeni oko mogućih rešenja. Jedna od ideja jeste jasno definisanje posledica raskida ugovora kroz klauzule o otkupu kao što postoji u Španiji, ali to nailazi na otpor zbog čestih nesrazmerno visokih iznosa otkupnih klauzula.
Poseban izazov predstavljaju kolektivne tužbe igrača protiv FIFA-e: najavljena je masovna tužba koju će do kraja leta pokrenuti udruženje Justice for Players preko advokatske kancelarije Dupont Hissel iz Holandije (poznate po slučaju Bosman), a zahtevana šteta može dostići oko osam milijardi dolara zbog štete igračima nastale primenom pravila o transferima od 2002. godine. Prema procenama ovog udruženja, čak oko 100.000 fudbalera širom sveta smatra se pogođenim starim regulativama.
Najaktivnije su zemlje poput Francuske gde sindikat UNFP zastupa interes preko hiljadu profesionalaca; sličnu podršku daje još osamnaest sindikata širom Evrope — Italija, Holandija, Belgija itd. U Španiji zbog postojećih otkupnih klauzula ova tužba nema toliki domet; ipak Justicija za Igrače pokušava da dokaže nezakonitost nacionalnih propisa pozivajući se na slučaj Diarra.
Dok FIFpro kao najveći međunarodni sindikat igrača nije direktno uključen u tužbu ali podržava inicijativu, njegov generalni sekretar Alex Phillips prisustvuje Kongresu FIFA-e kao posmatrač nakon što prošlog novembra nije bio pozvan na ključne razgovore u Rabatu koje je vodila sama FIFA. Paralelno s tim David Aganzo kao predsednik španske AFE formirao je novo udruženje AIF koje ima podršku predsednika FIFA Giannija Infantina upravo zbog nezadovoljstva dosadašnjom saradnjom sa FIFpro-om.
Do konačnog rešenja novog sistema transfera može proći još nekoliko meseci — do tada svi sporovi oko jednostranog raskida ugovora idu pred FIFA-u pa potom potencijalno pred Sud za sportsku arbitražu (TAS). U Španiji ovakvi slučajevi završavaju pred redovnim sudovima rada jer nisu predmet arbitraže.
Ovo predstavlja novu partiju šaha između FIFA-e i evropskih institucija koja bi mogla promeniti način funkcionisanja globalnog tržišta fudbalskih transfera u narednim godinama.
