Poljski i engleski fudbaleri Barselone govorili na srpskom, otkrili detalje iz svlačionice i svoja razmišljanja o sportskom mentalitetu
Robert Levandovski, Vojćeh Ščesni i Markus Rašford, fudbaleri Barselone, priredili su navijačima iz Srbije nezaboravno druženje tokom posebnog događaja organizovanog u trening centru katalonskog kluba. Susret je bio obojen srpskim, poljskim, španskim i engleskim jezikom, a igrači su pokazali ne samo svoje fudbalske veštine već i spremnost da se približe navijačima kroz zajednički jezik i otvoren razgovor.
Markus Rašford, engleski fudbaler Barselone, prvi je pozdravio goste iz Beograda na srpskom jeziku sa rečima: „Ćao svima, Rašford ovde!“. Uprkos početnim poteškoćama s izgovorom srpskih izraza, uspeo je da savlada frazu „Hvala puno“, što su navijači nagradili aplauzom. Rašford je istakao važnost mentaliteta u profesionalnom fudbalu rekavši: „Najpotcenjeniji kvalitet u fudbalu je mentalitet, često se zaboravlja a svakog profesionalnog fudbalera čini potpunim.“
Poljski golman Vojćeh Ščesni takođe se oprobao u srpskom jeziku i sa osmehom izjavio: „Poljaci i Srbi su braća.“ Ščesni se posebno osvrnuo na saradnju sa legendarnim Đorđem Kjelinijem: „Italijan je moj omiljeni, i definitivno najpouzdaniji igrač s kojim sam delio teren. Uz njega imam taj neprocenjivi osećaj sigurnosti. Znam da ne moram da radim sve sam.“ Posebnu pažnju posvetio je pitanjima o tome ko su trenutno najbolji igrači sveta.
Napadač Barselone Robert Levandovski pozdravio je prisutne rečenicom: „Zdravo Srbija. Ja vas volim“, a potom odgovarao na pitanja navijača iz Beograda. Istakao je da najjači šut u timu ima Ronald Arauho, dok za najposvećenijeg igrača smatra mladog Gavija zbog njegove discipline i predanosti treningu.
Među zanimljivostima iz svlačionice izdvojeno je da Erik Garsija ima ambicije da jednog dana postane trener, dok mu je Ronaldinjo uzor još od detinjstva. Golman Ščesni evocirao je uspomene na prošlogodišnji El Klasiko kao utakmicu koja će mu ostati zauvek u sećanju zbog atmosfere i intenzivnih emocija na terenu.
Svi igrači složili su se oko toga da Lamin Jamal podiže raspoloženje ekipe kao “locker room DJ”, poznat po svom duhovitom karakteru i ljubavi prema muzici. Ovakvi događaji potvrđuju težnju kluba i partnera da navijače što više uključe u život tima.
Druženje u Barseloni bilo je prilika za razmenu iskustava između igrača i navijača, ali i za potvrdu prijateljstva među narodima kroz sportsku strast koja prevazilazi granice.
