Frontmen grupe Piloti zadobio povrede zbog navijačkog opredeljenja za Crvenu zvezdu, incident ostavio snažan pečat na njegovu karijeru
Zoran Kiki Lesendrić, poznati srpski muzičar i lider grupe Piloti, govorio je o traumatičnom događaju koji ga je zadesio 1. jula 1987. godine tokom koncerta na splitskoj rivi. Na promociji albuma “Kao ptica na dlanu”, Lesendrić je postao meta fizičkog napada od strane grupe navijača Hajduka, poznatih kao Torcida.
Koncert, koji je organizovao Peca Popović i okupio oko 10.000 ljudi, ubrzo se pretvorio u incident kada je oko 500 pripadnika Torcide počelo da gađa Lesendrića pivskim flašama čim je stupio na binu. Uprkos izuzetno napetoj atmosferi i stalnom vređanju sa obe strane, frontmen Pilota nije prekinuo nastup, već je izdržao gotovo sat vremena na sceni.
“Izdržao sam nekih 45 minuta do sat vremena na bini uz međusobno vređanje. Ja njih, oni mene… Ko će koga. Na kraju me je flaša zveknula u glavu i tu se završilo”, prisetio se Lesendrić tog događaja posle kojeg je morao da primi dve kopče na glavi zbog zadobijenih povreda.
U razgovoru za medije otkrio je da razlog napada nije bio njegov muzički rad, već činjenica da su navijači znali za njegovo opredeljenje kao simpatizera Crvene zvezde. “Gađali su me isključivo zato što su znali da sam navijač Crvene zvezde. Ja sam praktično odrastao u tim krajevima, u Donjim Brelima, i navijači Hajduka su mi bili dragi jer je puno naših igrača igralo tamo. Međutim, taj 1. jul 1987. godine je za mene bio kraj sna o Jugoslaviji. Video sam da to neće ići u dobrom pravcu”, naveo je Lesendrić.
Interesantan detalj iz tog perioda dolazi od Gorana Bregovića, jednog od najpoznatijih muzičara bivše Jugoslavije, koji mu je nakon incidenta rekao: “Pa ti nemaš pojma koliku si sreću imao. Za taj skandal sa dve kopče na glavi čula je cela Juga, prodali smo 150.000 albuma za sedam dana!” Kako ističe Lesendrić, iako mu takav marketinški efekat nikada ne bi bio cilj, ovaj događaj ostao je duboko upisan u njegovoj karijeri.
Incident sa splitske rive iz jula 1987. godine ostaje jedan od najznačajnijih primera kako sportsko navijanje može prerasti u otvoreno nasilje i obeležiti ne samo profesionalni put umetnika poput Zorana Kikija Lesendrića već i širu društvenu klimu tog vremena.
